Banke u Hrvatskoj u prvoj su polovini ove godine poslovale sa ostvarenom dobiti u iznosu od 806,8 miliona eura, što je za 102,9 miliona ili 14,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Hrvatske narodne banke (HNB).
Prema privremenim nerevidiranim podacima i tabelama koje je centralna banka objavila na osnovu podataka koje su joj dostavile kreditne institucije, svih 20 banaka u Hrvatskoj je u prvih šest mjeseci ove godine poslovalo s dobiti.
Najveću dobit u prvih šest mjeseci 2024. imala je Zagrebačka banka, 257,1 miliona eura, što je za 39,8 miliona eura ili 18,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Privredna banka Zagreb (PBZ) je u prvom polugodištu ove godine poslovala s dobiti od 186,9 miliona eura, što je na godišnjem nivou porast za 19,8 odsto, ili 30,9 miliona eura više. Treća po ostvarenoj dobiti je Erste&Steiermärkische banka sa 119,2 miliona eura, ili 155 hiljada eura više nego u prvih šest mjeseci prošle godine.
Dobit veću od 50 miliona eura ostvarile su i OTP banka, 81,1 milion eura, te Raiffeisenbank Austria, 63,7 miliona eura, koje tako na godišnjem nivou bilježe rast dobiti za 11,1 odnosno za 3,5 odsto.
Na šestom je mjestu najveća banka u većinskom državnom vlasništvu, Hrvatska poštanska banka (HPB) s dobiti od 45,1 milion eura, što je u odnosu na isti period prošle godine 2,7 miliona eura više, a u odsto porast za 6,4 odsto.
Povećani pokazatelji profitabilnosti Iz HNB-a u komentaru poslovanja kreditnih institucija navode kako su se pokazatelji profitabilnosti povećali u odnosu na vrijednost s kraja 2023. godine. Prinos na imovinu (ROA) povećao se s 1,8 na 2,1 odsto, a prinos na kapital (ROE) s 15,5 na 18,2 odsto. “To je rezultat povećanja kamatnih prihoda, pri čemu su znatan doprinos dali prihodi od prekonoćnih depozita kod HNB-a, ali i povećanje od ostalih sektora”, istakli su iz centralne banke u Hrvatskoj.
Ključni pokazatelji kapitalizovanosti bankarskog sistema na visokim su nivoima, a stopa ukupnog kapitala bankarskog sistema smanjila se na 22,9 odsto pod uticajem povećane izloženosti rizicima. Sve kreditne institucije imale su stopu ukupnog kapitala veću od propisanog minimuma od osam odsto, navodi se u komentaru HNB-a o kretanjima u bankarskom sistemu u prvom polugodištu ove godine.
Na vrlo visokom nivou još se nalazi i likvidnost bankarskog sistema mjerena koeficijentom likvidnosne pokrivenosti (LCR). Na kraju prve polovine 2024. sve su kreditne institucije zadovoljavale propisane minimalne likvidnosne zahtjeve, a prosječni LCR iznosio je 220,2 odsto.
Ukupna imovina kreditnih institucija smanjila se za 0,6 odsto, na 78,1 milijardu eura Ukupna imovina kreditnih institucija u prvoj polovini 2024. smanjila se u odnosu na kraj 2023. za 0,6 odsto i iznosila je 78,1 milijardu eura, a smanjila se kod većine kreditnih institucija, navode iz HNB-a.
Ukupni krediti i predujmovi praktično su stagnirali u poređenju s krajem 2023. godine, uz blagi porast za 0,1 odsto. Nastavljen je rast kreditiranja dužnika, posebno krediti drugim kreditnim institucijama i domaćinstvima, no to je neutralisano smanjenjem sredstava kod centralne banke i ostalih depozita po viđenju. Neprihodujući krediti i predujmovi (NPL) smanjili su se za 1,9 odsto, najvećim dijelom u portfelju kredita nefinansijskim društvima, izvijestila je centralna banka. Udio NPL-ova u ukupnim kreditima i predujmovima na kraju prve polovine 2024. nije se promijenio u odnosu na kraj 2023. te je iznosio 2,6 odsto. Međutim, kvalitet kredita dvama najvažnijim institucionalnim sektorima nastavila se poboljšavati – udio NPL-ova kod nefinansijskih društava smanjio se s 5,1 na 4,7 odsto, a kod domaćinstava s 4,2 na četiri odsto, navode iz HNB-a, a prenosi T portal.