Grčka je upozorila Brisel da je izvozom struje u Ukrajinu izazvala skok cijena struje u jugoistočnoj Evropi, sa 60 na 130 eura za megavat-sat. Novi izvori snabdijevanja su prioritet, a jedan je dogovoren: Struja iz Gruzije i Azerbejdžana, ispod Crnog mora, stizaće u Zapadnu Evropu.
Obale Crnog mora Gruzije i Rumunije spajaće dalekovodni kabl dugačak 1.200 kilometara i biće povezan dalekovodima od Rumunije do Mađarske i Gruzije do Azerbejdžana. Za gradnju novog pravca snabdijevnja električnom energijom formirana je i kompanija “Zeleni energetski koridor”.
“Za nas je ovaj projekat, zaista, pitanje nacionalne bezbjednosti. Ako pogledate energetsku mapu Evrope, vidite da na istočnom krilu u posljednje vrijeme plaćamo veoma visoku cijenu struje jer nema dovoljno alternativa. Jeftiniji izvori energije sa Zapada ne stižu uvijek na Istok i zato su nam potrebni dodatni putevi snabdijevanja”, kaže Sebastijan Burduja, ministar energetike Rumunije.
Peter Sijarto, ministar trgovine i evropskih poslova, kaže da Mađarska ima dva veoma važna energetska strateška cilja.
“Prvi je da osiguramo bezbjednost snabdijevanja energijom, a drugi da potrošnju energije učinimo zelenijom. Ovim projektom možemo jednim udarcem da postignemo oba cilja, s obzirom na to da nam daje potpuno novi izvor i donosi zelenu struju”, rekao je Sijarto.
Projekat od dvije milijarde eura
Projekat, koji se procjenjuje na više od dvije milijarde eura, dogovoren je još 2022. godine, a plan je da prenos obnovljive energije iz Gruzije i Azerbejdžana počne već 2029. godine.
Projekat ima podršku Brisela, koji teži da poveže zemlje interkonektorima i obezbijedi jeftinu energiju.
“Za nas je to veoma važno jer smo u procesu integracije sa Evropskom unijom. To znači da prevazilazimo fizičke barijere i izazove. Ne graničimo se sa zemljama Unije, ali mislim da ovim projektom možemo da budemo dio evropskog energetskog tržišta”, rekao je Levan Davitašvili, ministar ekonomije i održivog razvoja Gruzije.
“U početku smo ovaj projekat razmatrali kao projekat koji će obezbijediti više energije od Kaspijskog mora do EU, ali paralelno imamo još jedan sa azijskim zemljama. U budućnosti imamo velike planove za spajanje tih zelenih koridora kao projekat Evropa-Azija”, kaže Parviz Šahbazov, ministar energetike Azerbejdžana.
“Transbalkanski koridor” Evropske unije, koji je dijelom već u funkciji i proteže se od Rumunije, preko Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i dalje ispod Jadranskog mora do Italije.
Zbog geopolitičkih i ratnih tenzija i dekarbonizacije, nekoliko zemalja Unije već se suočava sa manjkom struje.
“Svake godine se rade studije adekvatnosti resursa. Rezultati zadnje studije za našu zemlju govore da jesmo u opasnosti od nedostatka resursa. Nisu to sada velike vrijednosti, ali do 2030. bismo mogli da dođemo u situaciju da osam časova godišnje nemamo dovoljno energije čak ni iz uvoza i naše proizvodnje da zadovoljimo potrošnju”, kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku.
Uz jačanje prenosnih mreža i gradnju proizvodnih kapaciteta obnovljive energije, Evropska unija akcenat je stavila i na razvoj nuklearnih elektrana koje važe za najstabilniji izvor snabdijevanja električnom energijom.
Izvor: RTS, Ružica Vranjković
