Strani investitori iz više od 60 zemalja u prošloj godini u Crnu Goru su uložili blizu 328 miliona eura neto, piše Pobjeda.
Na prvom mjestu je, kako kažu iz Centralne banke, Azerbejdžan, ali ne navode cifru jer se radi samo o jednoj kompaniji pa bi otkrivanje detalja zadiralo u prostor poslovne tajne. Podsjetimo da je investicija iz ove zemlje Portonovi Azmont u Kumboru u koji je od početka gradnje do sada, po saopštenjima kompanije sa kraja prošle godine, uloženo 350 miliona eura.
“Na drugom mjestu po neto prilivu investicija je Mađarska sa 57,8 miliona eura, na trećem Ruska Federacija sa 52,5 miliona. Potom slijede Turska sa 51.1 milion, Velika Britanija sa 39,6 miliona eura”, kazali su Pobjedi iz Centralne banke.
Podsjetimo da su kompletne investicije, odnosno bruto u prošloj godini bile 843,1 milion eura, što znači da se iz zemlje odlilo 515 miliona eura. Zbog toga su neto investicije bile niže preko 32 odsto nego godinu ranije.
U Centralnoj banci kažu da to nije za brigu.
“Zadovoljni smo ostvarenim trendom stranih investicija u 2018. godini jer je neto priliv SDI iznosio visokih 7,1 odsto BDP-a. U 2018. evidentan je rast ukupnih stranih investicija za 27,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, koji je iznosio 843,1 milion eura što je rezultat povećanja priliva po osnovu vlasničkih i dužničkih ulaganja”, kazali su odgovarajući na pitanje da li je neto smanjenje za trećinu razlog za brigu.
Oni su pojasnili da u strukturi bruto vlasničkih ulaganja (zbir onih koje su ušle u zemlju i onih koje su iz naše zemlje uložene vani) 337,2 miliona eura se odnosilo na investicije u kompanije i banke što je rast od 47,4 odsto.
“Priliv po osnovu ulaganja u nekretnine iznosio je 182,6 miliona eura ili 24,1 odsto više. Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 300.1 milion eura ili 35,6 odsto ukupnog priliva, što je za 21 odsto više nego u 2017”, pojašnjavaju iz CBCG.
Za razliku od CBCG, ekonomski analitičar i profesor na Fakultetu za menadžment dr Vasilije Kostić kaže da ima razloga za brigu, ali ne pretjeranog.
“Ima razloga za zabrinutost, ali ne pretjeranog. Imajući u vidu zabilježeni neto efekat investicionog priliva u prošloj godini, naročito kada toliko zavisimo od priliva stranih investicija, može biti razlog za zabrinutost, ali treba znati da je to proces koji dobija i gubi na snazi pod uticajem nebrojeno mnogo faktora pa dešavanja od danas ne mora da znače ništa za sjutra. Sa tog aspekta rekao bih da nema uslova za brigu pretjerano”, objašnjava Kostić.
On, međutim, kaže da moramo biti spremni za trenutak kad će strane investicije splasnuti.
“Ipak, dinamika investicija će jednom malaksati i za taj trenutak moramo biti spremni. Što će reći, moramo razviti sopstvenu konkurentnost do te mjere da nas takav epilog ne ugrozi”, upozorava ovaj ekonomski analitičar.
On kaže da donosioci odluka kretanje stranih investicija moraju imati u fokusu.
“Danas je, nadam se, već svima jasno (iako do skoro nije bilo) da u crnogorskoj makroekonomskoj jednačini koju karakteriše enormna uvozna zavisnost, značaj priliva stranih investicija znatno prevazilazi njihov doprinos sam po sebi. Priliv investicija, dobrim dijelom, svih ovih godina “pegla“ znatan dio visokog odliva po osnovu uvoza potrošnje i time omogućuje ili čini znatno lakšim funkcionisanje crnogorske ekonomije”, objašnjava Kostić.
Dakle, priliv stranih investicija je više nego značajan činilac za našu ekonomiju.
“S druge strane, treba znati da priliva investicija nema bez niza preduslova, koji moraju biti zadovoljeni kako bi investitori došli. Jedan od najvažnijih, koji često zaboravljamo, a koji dolazi pošto su ispunjeni već podrazumijevani preduslovi jeste slobodno raspolaganje sredstvima, odnosno takozvana repatrijacija profita i još drugih načina slobodnog raspolaganja sredstvima. Ukoliko toga nema ili je taj proces znatno otežan, posljedično će i zainteresovanost investitora biti manja jer oni ne investiraju radi nas i našeg razvoja nego radi sebe”, objašnjava ovaj analitičar.
