Tri godine nakon izlaska iz Evropske unije, Britanci još nisu osjetili obećanu korist od Brexita. Naprotiv, ekonomija Velike Britanije zaostaje za ostalim zemljama G7 i jedina je u tom društvu koja još nije dostigla nivo prije pandemije.
Brexit košta britansku ekonomiju 100 milijardi funti godišnje, a efekti obuhvataju sve, od poslovnih investicija do sposobnosti kompanija da zaposle radnike, pokazala je analiza Bloomberg Economics. Ekonomisti ocjenjuju da je privreda za četiri odsto manja nego što je mogla da bude, kao i da se investicije i dalje smanjuju, a manjak radnika se povećava.
Računica poništava tvrdnju premijera Rišija Sunaka (Rishi Sunak) da je Brexit „ogromna prilika“ za Veliku Britaniju koja počinje da se ostvaruje. Prekidanje veza sa EU daje mogućnost Velikoj Britaniji da stvori slobodne luke kako bi podstakla trgovinu i reformisala pravila finansijskih usluga u korist banaka u londonskom Sitiju.
U studiji Bloomberga ističe se da izračunavanje nije „lako i precizno“, jer je Brexit vremenski koincidirao sa seizmičkim poremećajima izazvanim pandemijom korona virusa. Na to se kasnije nadovezala nova kriza zbog rata u Ukrajini. Jasno je, međutim da se ekonomski učinak Velike Britanije razlikuje od ostatka zemalja G7 od njenog glasanja za izlazak iz EU 2016. godine.
Velika Britanija izašla je iz EU 31. januara 2020. godine, iako je ostala u jedinstvenom evropskom tržištu i carinskoj uniji još 11 mjeseci. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je broj Britanaca koji žale što su napustili EU sve veći od onih koji ostaju pri tome da je Brexit bio dobra odluka, prenosi Reuters.
Vlada Rišija Sunaka koji podržava Brexit, navodi da zemlja napreduje sa novostečenim slobodama. Ministar finansija Džeremi Hant (Jeremy Hunt) rekao je prošle nedjelje da Brexit nudi svjetliju budućnost sa mogućnošću privlačenja investicija u oblastima kao što su zelena ekonomija i tehnologija.
Izvor: Refinitiv/Reuters
Međutim, Velika Britanija bila je jedina napredna ekonomija iz kruga G7 koja tek treba da se vrati na nivo na kojem je bila prije pandemije, prema podacima Refinitiva za treći kvartal prošle godine. Međunarodni monetarni fond saopštio je u utorak da očekuje da će se britanska ekonomija smanjiti za 0,6 odsto u ovoj godini, dok se ostalim zemljama G7 predviđa rast.
Britanski Centar za evropske reforme procijenio je da je Brexit oslabio nacionalnu proizvodnju za oko 5,5 odsto, u poređenju sa onim što bi vjerovatno bilo bez napuštanja EU. Vladina Kancelarija za budžetsku odgovornost i Banka Engleske takođe smatraju da postoji dugoročni neto trošak izlaska iz EU.
Džerard Lajons (Gerard Lyons) nekadašnji savjetnik Borisa Džonsona (Boris Johnson) kao gradonačelnika Londona, ističe da je pogrešno kriviti Brexit za britanske probleme. „Naši problemi su prije Brexita“, naveo je on, precizirajući da su niske stope ulaganja hronične u Velikoj Britaniji.
Ipak, procjenjuje se da je u Velikoj Britaniji sada zaposleno oko 370.000 radnika iz EU manje nego što bi ih bilo da je zemlja ostala članica EU. Nedostatak radne snage doprinosi inflatornom pritisku u kratkoročnom periodu i ograničava potencijalni rast, a to nije dobra vijest za ekonomiju koja se suočava sa lošim dugoročnim izgledima, ocjenjuju analitičari.
Izvor: Biznis.rs
