Ovaj članak smo počeli sa jednim latinskim epitafom: Cornu copiae – rog izobilja.

Mogli smo možda da uzmemo i neki drugi epitaf, npr Deus ex machina – neočekivano rješenje, u svakom slučaju radi se o sličnim značenjima, odnosno u kontekstu kreiranja Razvojne banke  izvjesnu dilemu da li se na ovaj način pokušava napraviti pozitivna prekretnica u ekonomskom razvoju Crne Gore, ili ćemo dobiti još jedan rog izobilja za partijske funkcionere i pogodno tlo za korupciju.

Da bi shvatili dilemu objasnićemo ukratko o čemu se radi, a onda i manjkavosti i dobre strane projekta, te način na koji mi mislimo da bi mogao da funkcioniše koncept.

Sama ideja razvojne banke nije nova, i kao i druge ideje koja nam dolaze iz EU preuzeta je iz jugoslovenskog koncepta razvoja – dakle razvojne državne banke su postojale i funkcionisale u SFRJ. Nemojte da Vas čudi da je mnogo toga, praksi i procedura koje koristi EU preuzeto iz SFRJ ili Austrougarske koje su postojale u nekom ranijem periodu.

Ukratko razvojna banka bi bila 100% državna banka preko koje bi se finansirali projekti koji su ili dugoročni ili neisplativi komercijalnim i investicionim bankama.

Vezano za sam pojam, Radmila Gaćeša nam daje objašnjenje pojma:

Pojam razvojne banke se povezuje sa finansijskom institucijom koja se bavi finansiranjem postojećih i posebno novih projekata obezbeđivanjem sredstava za učešće u kapitalu i/ili kredita za povećanje kapitala. Osnovni preduslov za ostvarivanje ciljeva razvojne banke je objedinjavanje finansijskih sredstava iz domaćih i inostranih izvora, pri čemu se pod domaćim izvorima podrazumevaju pre svega budžet odnosno fondovi države. Pod stranim izvorima podrazumevaju se finansijska sredstva obezbeđena od strane međunarodnih finansijskih institucija koje podstiču razvojne aktivnosti kao i od stranih komercijalnih banaka.

Iz navedenog vidimo da je koncept Razvojne banke zasnovan na dva izvora kapitala: domaćem iz budžeta i stranom od strane međunarodnin finansijskih institucija.

Ovo je koncept koji je predviđen i predlogom za Razvojnu banku Crne Gore, s tim da se u predlogu Zakona definiše i činjenica da će Banka prikupljati i depozite.

Depoziti (štednja privrede i građana) u teoriji su izvor sredstava svake banke, i smatram lično da je dobro da Razvojna banka može prikupljati depozite države kompanija i stanovništva. Na ovaj način pošlo se od pretpostavki specifičnosti crnogorskih bankarskih odnosa, te potencijalnog jeftinog izvora kapitala.

U predlogu Zakona predviđeno je da djelatnost Razvojne banke, bude između ostalog, odobravanje kredita, obavljanje faktoringa i drugih oblika otkupa potraživanja, izdavanje garancija, osiguranje izvoza roba i usluga iz Crne Gore od netržišnih rizika, primanje depozita, pružanje usluga platnog prometa u skladu sa posebnim zakonom, kreditiranje u funkciji podrške socijalnom preduzetništvu, samozapošljavanju, iniciranju novog investicionog ciklusa i razvoju i jačanju početnog biznisa.

Kod djelatnosti Banke predlagač je definisao u osnovi iste djelatnosti kojima se bavio IRF (kreditiranje) ali se naglašava da je jedna od predloženih djelatnosti i osiguranje izvoza, što do sada nije bila djelatnost Fonda ili je možda postojala kao opcija ali se nije primjenjivala.

Kao što je naglašeno, Banka će primati depozite što je veoma dobro rješenje, obzirom na podatak o značajnoj količini depozita po viđenju koji se nalaze kod komercijalnih banaka.

Takođe je predviđeno da Banka ima i platni promet pa je nesumnjivo da u konkretnom nemamo koncept klasične razvojne banke već jednu po meni dobru kombinaciju razvojne banke sa komercijalnom bankom.

Nije zgoreg reći da je koncept razvojne banke sa navedenim dodatnim funkcijama veoma dobar jer odgovara sprecifičnostima crnogorske ekonomije ali i sa aspekta određene vrste ekonomskog patriotizma može prilično stimulišući, jer će nemali broj građana i preduzeća po logici stvari preći sa platnim prometom i sa depozitima kod Razvojne banke, od koje očekuje brži i efikasniji pristup praktičnim problemima crnogorske privrede, pri čemu su komercijalne banke u stranom vlasništvu u značajnoj mjeri opterećene procedurama poslovanja.

Nije zgoreg iznijeti i utisak koji ima privreda kada je bankarski sektor u pitanju da je isti inertan i značajno zaostaje za bankarskom industrijom koja postoji i nudi usluge i brzinu usluga u npr. Evropskoj Uniji ili Turskoj.

Postoji veliki broj potencijalnih pozitivnih aspekata koji mogu da budu generisani osnivanjem razvojne banke, prije svega ono što je predlagač i napisao – kreditiranje svih oblika domaće privrede i stimulisanje i osiguranje izvoza, te finansiranje infrastrukturnih projekata koji dugoročno mogu da se razvijaju iz domaćeg kredita.

Kod infrastrukturnih projekata, donosioci odluka vezano za kredite moraju biti veoma orezni jer je potrebno sagledati rentabilnost projekata te kreditnu sposobnost države da odgovori na izazove vraćanja anuiteta.

• Osim svih pozitivnih aspekata koje smo naveli i koje očekujemo u narednom periodu kada Razvojna banka bude konstituisana, imamo naravno i neke negativne pokazatelje.

U konkretnom slučaju prije svega je diskutabilam kapital kojim se razvojna banka osniva, naime predlagač – Vlada vrši transformaciju postojećeg IRF u razvojnu banku pri čemu se kapital fonda transformiše u kapital banke u iznosu 90 miliona eura. Smatramo da je prvenstveno potrebno provjeriti da li taj kapital uopšte postoji, pa i ako želimo da vjerujemo da postoji, osnivanje banke moraju da prate određeni troškovi, ne mali, koji će kapital umanjiti u samom startu.

Licenciranje kod CBCG, te uvođenje novog softvera koji je sposoban za platni promet, otvaranje računa i sl. realno je nova stvar za IRF; softver mora da odgovori izazovima: platnog prometa, depozita, faktoringa, garancija, osiguranja izvoza i svih ostalih djelatnosti koje su nabrojane u predhodnom kao djelatnosti buduće razvojne banke.

Problem poslovnog prostora za centralu banke i ekspoziture, iako mnogo manji, takođe nije beznačajan.

Ono što je pak najvažnije –  je problem iskustva poslovanja razvojnih banaka u okruženju i šire: jer se ispostavio da razvojne banke imaju problem političke zavisnosti, zbog čega ove institucije češto postajale teren za mjere političkog karaktera, kompromisa i principijelno lošeg donošenja odluka.

Postoji realna opasnost da ova finansijska institucija postane sredstvo političkog pokroviteljstva i korupcije a nerijetki su primjeri da su od nekog ko treba u krajnjem da zaradi, postali rasipnici javnih finansija.

Imamo najavu lokalnih političara da Razvojnoj banci nije bitan profit već je tu zbog razvoja… ovo je potpuno pogrešan i demagoški pristup. Ukoliko osnivate banku, pa i razvojnu, koja bi zbog partijskog zapošljavanja nestručnih ljudi donosila loše odluke koje ne bi rezultirale profitom, koja bi imala veće troškove od prihoda, koja bi generisala nerad i “uhljebljivanje” ili ne daj bože stečaj i gubitak depozita, onda je bolje da se ne osniva.

Čak iskustveno, veoma su rijetke su one razvojne banke koje su uz odgovarajuće principe funkcionisanja, utvrđene ciljeve i pravila zaista mogle da podstiču finansijsko tržište.

Moramo biti obazrivi i mudri, rješenja bi trebalo da budu kvalitetna i dugoročna, Razvojna banka mora poslovati kao banka, a njen cilj kao organizacije treba da bude u krajnjem profit; građani i privreda moraju vjerovati državi, jer živimo u vremenu kada država treba da bude “država koja sluša”,  živimo u burnim vremenima – teško da možemo izdržati usljed loših odluka još jedne godine koje su pojeli skakavci.