Posle sudskih presuda u korist korisnika stambenih kredita u švajcarcima, kojim se valutna klauzula i naknade za obradu kredita smatraju nezakonitim, presudom osnovnog suda u Beogradu utvrđeno je da je i premija osiguranja, koja je naplaćivana građanima, nezakonita, u iznosu od 50 miliona eura.
Ovo je ulilo novu nadu građanima i po prvi put jasno ukazalo na problematičan način osiguranja ovih kredita, i naknade štete, koja nastaje po ovim ugovorima.
Ovaj niz presuda čini se pravičan, no još uvjek se ne nazire epilog i ko će na kraju snositi ogromnu štetu koja ja nastala, bez obzira na rasplet. Banke će naravno sve učiniti da teret štete prenesu na korisnike kredita i NKOSK, koji se našao u epicentru kao osiguravača, sa razlogom.
Četiri logična pitanja bez odgovora
Prvo je pitanje zašto je osiguranje u državnim rukama prihvatilo da osigurava ovakav rizičan plasman, na šta je i tadašnji guverner Radovan Jelašić upozoravao? Ili što ga nisu barem dijelom podijelili sa privatnim osiguranjima? Sumnjamo da bi ovi drugi pristali.
Drugo je pitanje kako je osiguravač mogao da utvrdi osiguranu sumu u apsolutnom iznosu ne bi li mogao da utvrdi iznos premije za osiguranje, kada je ugovorom ta suma bila praktično neodrediva, jer je u sebi sadržavala neodredive elemente-promena kurseva i uslova usled promjene tržišnih okolnosti (kojih?)?
Treće, po ugovoru o osiguranju NKOSK bi trebalo da osim glavnice, koja je bila obezbijeđena hipotekom, kao ključnom raciju za odobrenje kredita, sada po obračunu Banke isplati i preostali neobezbijeđeni iznos potraživanja, koja su narasla preko 100 odsto i više od iznosa glavnice?
Četvrto, NKOSK ispade privatna korporacija i to zaposlenih u ovoj organizaciji, iako je osnovana zakonom iz sredstava budžeta Srbije, jer kako objasniti da zaposleni, koji su uzeli kredit nisu morali da plate osiguranje odlukom uprave?
Da li će korisnici kredita doživeti epilog u svoju korist
Sve rečeno upućuje da se rešenje problema mora pravno i faktički prebaciti na odnos između Banke i Osiguravača, a da će korisnici kredita dobiti određenu satisfakciju i povraćaj sredstava, odnosno, umanjenje duga na ekonomski opravdan i pravno prihvatljiv nivo, ukoliko naravno prežive do tada.
No, ako se ovo desi, i pravosudne institucije pravosnažno potvrde barem dio presuda, Banke će morati da dokažu da se nisu ponašale van dozvoljenih uslova za osiguranje kredita, ukoliko žele da naplate osiguranje. Ovaj odgovor ide u korist Banaka, čime im se daje osnov za isplatu štete na teret NKOSK-a ?
Ko će to da sve da plati?
To nas dovodi do petog i ključnog pitanja. Ako NKOSK tvrdi da su se Banke ponašale u skladu sa zakonom i ugovorom o osiguranju, iako sudovi presuđuju drugačije, onda daje i bankama alibi za naknadu štetu po osnovu osiguranja, u iznosu, koji sigurno prevazilazi kapital ove organizacije. Pa ko će to onda da plati? Nadamo se ne osnivač NKOSK-a (Republika Srbija), čitaj „poreski obveznici“.
Predlažemo da NKOSK prepusti ovu stvar sudu, i više se ne oglašava, jer ne samo da uznemirava javnost i nespretno brani poziciju jedne strane u postupku, već nanosi sebi štetu, a da ne pričamo o nedoknadivoj šteti u novcu i zdravlju, koja je već naneta hiljadama porodica u Srbiji.
Redakcija Ekonomski Online
