Banke su krenule u akciju da privuku što više građana i odobre im gotovinske i stambene kredite. Ove dvije vrste zajmova koji su i najtraženiji u Srbiji nikada nisu imali manje kamatne stope.
Keš pozajmice se mogu uzeti po kamatama i nižim od deset odsto, a krediti za kupovinu stanova ispod 3,5 odsto, pišu Večernje novosti.
Ovo su, reklo bi se, reklamne kamate, jer ukoliko klijent želi da pređe u drugu banku zbog povoljnijih uslova, matična banka je spremna na dogovor, odnosno da smanji kamatu, oprosti troškove obrade i produži rokove otplate klijenta, a naročito onog koji redovno otplaćuje obaveze i ima dobru platu.
Do sada je odobreno oko šest milijardi eura raznih zajmova građanima u Srbiji, a 90 odsto čine gotovinski i stambeni. Najtraženiji je keš zajam, a banke ga sada odobravaju po kamatama koje iznose od 6,6 do 13 odsto, što je i za 40 odsto niže nego sredinom godine. Uz to da bi preotele klijente banke su spremne i da osiguravaju pozajmice o svom trošku.
“Zvanična ponuda važi za nove klijente, ali ukoliko stari žele da odu u drugu banku i refinansiraju svoje obaveze onda se dogovaramo o novim uslovima”, kažu u jednoj stranoj banci, koja se sprema da uvede i čekove, kako bi pratila konkurenciju.
“To znači da se dogovaramo o nižoj kamati, dužem roku otplate i manjim troškovima obrade zajmova. Nekada se odričemo svoje naknade samo da zadržimo klijenta. Spremni smo da odobrimo keš kredit sa ratom koja opterećuje platu do 50 odsto, a ukoliko ima stambeni, onda je taj procenat od 60 do 70 odsto zarade. Iako smanjujemo kamatu, nama zarada raste, jer najčešće građani produžavaju period vraćanja zajma, tako da i na manjoj kamati zaradimo više”, navode u toj banci.
Uz to, uvjek se ponovo obnavlja dozvoljeni minus, uzimaju kreditne kartice, tako da bankari mogu da zarade na ovim skupim uslugama. Najmanja kamata na dozvoljeni munus je 22 odsto, a na kreditnu karticu 16,3 odsto. U prosjeku ove usluge koštaju oko 27 odsto na godišnjem nivou.
“Bankama je teško da dođu do novih dobrih klijenata, odnosno onih koji će redovno da otplaćuju svoje obaveze”, kaže Mlađan Kovačević, ekonomista. Zbog toga su spremne da čuvaju svoje postojeće i da im smanjuju kamate, jer ih već poznaju. To je novina u Srbiji, jer do sada su uglavnom uslovi bili zakovani i važili su za sve. Nije ih bilo briga da li ći klijent da ode u banku preko puta. Sada se situacija promijenila i prvi put imamo da konkurencija oživljava, i da se svaka banka bori za svoje klijente”, navodi on.
