Kamate na štednju u Srbiji su ove godine na istorijskom minimumu i iznose na eure od 0,30 odsto za uloge po viđenju do četiri odsto na maksimalno oročenje od 36 mjeseci.
Građani prema podacima Narodne banke Srbije, najčešće svoje depozite polažu na šest i 12 mjeseci, a na ovaj rok kamata su 2,80 do 3,50 odsto, što je u odnosu na prethodne godine duplo manje.
Na nižim kamatama insistiraju i Narodna banka Srbije, koja zahtijeva da se kamate svedu na nivo koji neće da ugrožava finansijsku stabilnost, kao i bankari koji kažu da im više nije potrebno deviza i dinara, jer ni sadašnjih 8,4 milijardi eura štednje nemaju kome da plasiraju.
Smanjenje kamata na depozite nije otjeralo štediše iz banaka, naprotiv ulozi rastu. Prema podacima NBS od septembra prošle do septembra ove godine, devizna štednja je povećana za 5,6 odsto, ili za 470 miliona eura, a dinarska za 32,6 odsto, ili za više od 5,8 milijardi dinara. Koliko je prikupljeno novih uloga u Nedjelji štednje, znaće se početkom decembra, jer je u toku tradicionalni Mjesec štednje.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
– Postepeno smanjenje kamatnih stopa na štedne uloge svakako ne daje osnova za tvrdnju da štednja više nije isplativa – navode u NBS.
– Ona je u smislu prihoda od kamate možda manje profitabilna, ali je zato sigurnost isplate važniji motiv koji opredjeljuje građane da štede u bankama. Uz to, potvrdilo se da naši građani pretežno ne polažu štednju u banke koje nude visoke kamatne stope, već u banke čijim su uslugama i proizvodima najzadovoljniji. Činjenica da je štednja stranaca dostigla iznos od blizu 300 miliona eura takođe govori u prilog tome da je štednja u Srbiji i dalje isplativa i sigurna.
Prema riječima Branka Živanovića, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji treba očekivati da će doći i do blagog porasta štednje, što je rezultat, prije svega, pripisa kamata iz prethodnog perioda, kada su one bile na zavidno visokom nivou i nešto manjeg priliva novih depozita. Još uvijek su iznad ali više ne toliko da bi značajnije skrenule pažnju pravih stranaca na naše štedno tržište.
Nekad i sad
Banke su se prije sedam godina otimale o štediše da bi prikupile što više depozita i nudile su kamate koje su se na eure kretale u prosjeku od pet do osam odsto, a kod nekih banaka i do 11 odsto na godišnjem nivou. Na dinare su iznosile od šest od 18 odsto. Takva ekspanzija je trajala sve do prije dvije godine kada je NBS “preporučila” da se kamate na štednju smanje, i pri tome je ostala do danas. Kako očekuju bankari i centralna banka, kamate na štednju će nastaviti da padaju. (novosti.rs)
