Javni dug u Crnoj Gori mogao bi značajno porasti s prošlogodišnjih 80 odsto na 90 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopštio je šef Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Jaap Sprey.

On je u Jutarnjem programu Televizije Crne Gore (TVCG) objasnio da je riječ o relativno “jeftinom” dugu prema međunarodnim finansijskim institucijama, koje su tu da podrže Vladu i osluškuju šta se dešava, prenosi portal RTCG.

Na pitanje kako mjere koje se sprovode u Crnoj Gori mogu uticati na njen javni dug, Sprey je rekao da je Vlada do sada usvojila tri ekonomska paketa, a budžetski prihodi su padali.

“To je urađeno kako bi se spasila ekonomija i pomoglo privrednicima. Međutim, to je skupo, a brojni su bili oslobođeni plaćanja taksi. Rezultat je deficit i rast istog, a taj deficit mora pokriti drugim dugom. Kao rezultat budžetski deficit ove godine može dostići i do deset procenata BDP-a prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). S obzirom na pad BDP-a, javni dug može značajno porasti sa prošlogodišnjih 80 na 90 procenata”, saopštio je Sprey.

On je dodao da su međunarodne finansijske institucije tu da podrže Vladu, a da će EBRD osluškivati što će se dešavati i pokušati da sa novom vladom pronađe rješenje.

“Kada ekonomija nastavi svoj rast ponovo, tada neće biti više potrebe da se jače podupire privatni sektor, a onda će Vladi biti lakše da se vrati na proces fiskalne discipline na što jasniji način. To je nešto što je itekako nužno”, rekao je Sprey.

On je kazao da će BDP Crne Gore ove godine pasti devet odsto, što je procijenjeno na osnovu dvije stvari.

“Prema podacima iz prvog i drugog kvartala ove godine, pad je bio sedam odsto, a već u drugom kvartalu 20 odsto i onda smo na osnovu trećeg kvartala, koji obuhvata jul, avgust i dio juna, kada je turizam najaktivniji, napravili dalju procjenu. Tako da ćemo na osnovu tih parametara zaključiti da je turizam najveći krivac zbog ovakvog pada, a Crna Gora je, nažalost, zemlja koja je veoma zavisna od turizma”, saopštio je Sprey.

On je dodao da su u tom periodu na snazi bile restriktivne mjere, kao i da turisti iz Srbije i Rusije nijesu mogli doći u Crnu Goru zbog ovdašnjih, ali i mjera u njihovim zemljama.

“Ljudi nijesu mogli da putuju, a iako su neki i tada mogli putovati, nijesu željeli. Tako da je turizam veoma pogođen, a svjedoci smo i da je broj dolazaka turista za prvih osam mjeseci pao na 80 odsto. To itekako utiče na društveni proizvod zemlje”, rekao je Sprey.

On je prognozirao rast BDP-a u narednoj godini od oko pet odsto.