Crna Gora se nalazi na neformalnoj crnoj listi IFC-a (dijela Svjetske banke) zbog dugogodišnjeg odugovlačenja odluke da li se ide u tender za koncesiju Aerodroma ili ne – kazao je, na konferenciji za novinare protekle sedmice crnogorski premijer, Milojko Spajić.

Podsjetio je da nam je IFC konsultant na trenderu za koncesiju Aerodroma Crne Gore, i ocijenio da ih već “7, 8 godina vučemo za nos”.

Pojašnjavajući važnost usvajanja seta zakona koji se tiču obnovljivih izvora energije koji su bili potrebni da se od Svjetske banke obezbijedi DPL program (dugoročni zajmovi za razvojne politike) od 160 miliona eura, on je kazao da je još važniji cilj od samog novca “da nas Svjetska banka preporuči investitorima, a ne da smo na neformalnoj crnoj listi Svjetske banke, zbog tendera IFC-ja, koji je podgrupa  SB”.

-Kada sam ih vidio prvi put, oni su rekli da je Crna Gora na neformalnoj crnoj listi. Neformalnoj,  jer nemaju formalnu,  ali ne žele da je preoruče investirorima. Kome danase preporuče, kada jedan tender nema odluke, kakva god da je – ulazite ili ne ulazite u tender, šta god hoćete, samo odlučite ljudi više, jer 7,8 godina nas vučete za nos. To mi je rekao čovjek iz IFC-a –  precizirao je Spajić.

On je podsjetio da je Aerodrom  Sofija za dvije godine odlučio, i zapitao se šta nama treba toliko vremena,  ako smo krenuli u proces potpuno u isto vrijeme.

On je, desetak dana ranije, izjavio  da su tri kompanije, finalisti tendera, i dalje zainteresovane da daju finalne ponude za aerodrome.
– Vidjećemo kakve su finalne ponude i kao država ćemo se odrediti po tom pitanju kada ih dobijemo – kazao je Spajić, koji smatra da bi koncesija bila dobra za državu, jer bi njeni prihodi bili minimum deset odsto od ukupnih koje aerodromi ostvare.

– To je jedna povoljna stvar. Međutim, postoje mnogi dijelovi tog koncesionog ugovora koji su jako nepovoljni za državu, tako da ćemo intenzivno raditi na tome da, ukoliko budemo išli prema koncesiji, finalni ugovor zaštiti sve interese države – poručio je tada Spajić.

Da li je dovoljno 100 miliona eura gotovine i 200 miliona investicija

Prema aktuelnom koncesionom aktu predviđeno je da država za vazdušne luke dobije minimum 100 miliona eura jednokratne nadoknade za budžet i najmanje 200 miliona eura investicija u narednih 30 godina, odnosno varijabilnu nadoknadu od 10 odsto ostvarenog prometa koncesionara na aerodromima u Tivtu i Podgorici. U međuvremenu, čule su se kritike da su finansijski uslovi iz 2018. prenisko postavljeni, te da se za aerodrome sada može dobiti veća koncesiona naknada i više ulaganja od novog zakupca.

Tako je nedavno za Bankar dipl.ing Saša Vlaisavljević, generalni direktor AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd kazao da, prema analizama njihovog tima, koncesija nije najbolje pripremljena jer segment strateškog razvoja crnogorske nacionalne aviokompanije nije involviran u koncesiji.

“Po našim analizama za koncesiju Aerodroma Crne Gore iznos koji treba da dobije država treba da bude značajno veći nego sto je predviđen sadašnjim procjenama. Isto tako moje mišljenje je da bi zahtjev prema budućem koncesionaru trebao da bude i izgradnja još jednog aerodroma na jugu države iznad Ulcinja koji je neophodan za dalji razvoj turizma”, dodao je tada Vlaisavljević.

“Mogu da preporučim model koncesije kao dobar i za Aerodrome u Crnoj Gori, iz perspektive nekoga ko je preuzeo beogradski Aerodrom u trenutku kad poslovni rezultati nijesu bili na očekivanom nivou i ko je dobio povjerenje od Vlade Republike Srbije da pripremi Aerodrom za koncesiju”, kazao je on ranije za Bankar.

ISTORIJAT: Od Vlade do Vlade, čekajući odluku

Vlada Duška Markovića je 25. jula 2019. godine usvojila koncesioni akt i ugovor za davanje koncesije za korišćenje aerodroma Tivat i Podogrica. Koncesionim aktom je tada predviđeno 100 miliona eura jednokratne nadoknade za budžet i 200 miliona eura investicija u narednih 30 godina.

Ministarstvo saobraćaja, na čijem čelu je bio Osman Nurković, je oktobra 2019. godine objavilo pretkvalifikacioni tender za dodjelu koncesije za aerodrome, na koji je stiglo sedam prijava, kvalifikovala su se četiri ponuđača, od kojih je jedan odustao. U igri su ostali južnokorejska kompanija Incheon International Airport, luksemburška Corporacion America Airports i francusko – turski konzorcijima ADP-TAV. Trebalo je da slijedi postupak raspisivanja tendera odnosno poziv odabranim konzorcijumima ili firmama da dostave ponudu. Krajem oktobra 2021. godine tri ponuđača, koja su ranije prošla pretkvalifikacioni tender, predstavili su sebe i svoje planove predstavnicima vlade Zdravka Krivokapića. Tadašnji resorni ministar Mladen Bojanić je saopštio da interesovanje potencijalnih koncesionara za aerodrome nije splasnulo.

U julu ove godine je saopštavano kako je “Vlada odlučila da napravi novi predlog koncesionog ugovora s kojim će izaći pred tri pretkvalifikovana ponuđača koji su ušli u uži izbor po osnovu tendera za koncesiju Aerodroma Crne Gore, te ih pozvati na pregovore”. Tada je  “Vijestima” kazano da je u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva nekoliko mjeseci prije ljeta formiralo i novu tendersku komisiju za ACG koja je imala zadatak da odluči što da uradi sa tenderom za dugoročni zakup vazdušnih luka u Podgorici i Tivtu…