Prema procjeni kreditne agencije S&P Global, u sljedećoj bi godini ekonomija eurozone mogla rasti 1,2 odsto nakon 0,8 odsto u ovoj godini, a najveći doprinos bi trebalo da dođe od dobre ekonomske izvedbe Španije iako bi podbačaj u Njemačkoj mogao donekle prigušiti taj doprinos.
Za zemlje centralne i istočne Evrope za narednu godinu prognozirano je ubrzanje rasta na 2,8 odsto sa očekivanog prosjeka od dva odsto ove godine, najviše pod uticajem lične potrošnje i investicija podstaknutih fondovima Evropske unije (EU).
Za Poljsku, Hrvatsku i Bugarsku se predviđaju najveće stope rasta u 2025. i 2026. godini u toj grupi zemalja. Za Poljsku se procjenjuje rast od 3,1 odsto u 2025. te 2,9 odsto u 2026., za Crnu Goru 3,0 i 2,8 odsto te za Bugarsku 2,7 i 3,0 odsto.
Inflacija u eurozoni bi trebalo prosječno da iznosi 2,4 odsto naspram ranije prognoze od 2,5 odsto, ponajviše zbog pada cijena energije.
U Hrvatskoj bi naredne godine prosječna inflacija trebalo da padne na 2,8 odsto i onda na 2,5 odsto u 2026, objavljeno je u izvještaju na veb stranici S&P-a.
Javni dug Hrvatske će takođe nastaviti da pada, i to sa 57,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2025. na 56,8 odsto u 2026.
No, S&P Global upozorava da geopolitički i ekonomski rizici ostaju snažni za 2025. godinu kako na scenu dolaze novi lideri u SAD-u i EU-u, odnosno Njemačkoj, što može donijeti značajne promjene u potrošnji za odbranu i na području carina.
Za Njemačku u prvom kvartalu 2025. vidi se rast BDP-a od 0,4 odsto godišnje, a za Italiju 0,7 odsto.
Kod Njemačke slab rast odražava krizu povjerenja usljed zakašnjelog priznanja kako dosadašnji ekonomski model više nije održiv, ocjenjuje analitičar S&P-a Silvan Brojer.
Kod Španije je prognoza rasta za ovu i narednu godinu revidirana naviše za 0,4 postotna boda, pa se tako ove godine očekuje rast od 3,1 odsto te u 2025. 2,5 odsto.
„Španska izvedba bolja od očekivane ima više razloga, ne samo normalizaciju poslovanja u turizmu nakon pandemije. Industrijska proizvodnja tamo stalno raste, a prošle godine lična potrošnja je bila glavni pokretač rasta dodajući jedan postotni bod na ukupnu brojku rasta od 2,5 odsto. Sekundarni efekti na osnovnu inflaciju su u Španiji bili blaži no u mnogim drugim zemljama. Takođe, dodatno je objašnjenje u snažnijem rastu zaposlenosti usljed reforme tržišta rada sa ciljem više zaposlenja na neodređeno naspram ugovora na određeno vrijeme“, prenosi Euronews riječi Brojera.
Dodaje da takva dinamika zaposlenosti ne sputava produktivnost za razliku od druge tri velike ekonomije eurozone – Njemačke, Francuske i Italije. Takođe, zaduženost španskih domaćinstava je bitno pala i sada nije veća od njemačkih.
S&P smatra da će Evropska centralna banka smanjivati kamatne stope brže no što se ranije očekivalo te da bi referentna kamatna stopa do ljeta mogla doći na 2,5 odsto.
Po riječima Brojera, brže smanjenje kamatne stope može dati zamah jačanju povjerenja u ekonomiji, kao i podstaći oporavak lične potrošnje i investicija.
Što se američkih carina tiče, Brojer smatra da nema ništa pozitivno u njima, ali bi Evropa mogla osjetiti posredan efekat ako nove carine za EU budu niže nego one za Kinu, Kanadu i Meksiko.
„Pravo je pitanje za Evropu u kojoj mjeri će efekti biti izraženi na američki i kineski BDP jer su to najveći evropski trgovinski partneri na koje otpada 27 odsto izvoza iz EU-a“, ocjenjuje.
(Izvor: Financije.hr)
