Mada škotski lideri tvrde da je ona spremna za nezavisnost, niko od njih nema spremno rješenje za najvažnije pitanje – koja bi bila nacionalna valuta.
Škotski premijer i lider nacionalista Aleks Salmond želi da Škotska i u slučaju samostalnosti zadrži funtu, ali u Londonu, tri najveće stranke – torijevci, laburisti i liberaldemokrate – jasno su poručili da, u slučaju nezavisnosti, nikakva monetarna unija ne dolazi u obzir.
Pristalica Unije i lider kampanje “Bolje zajedno” Alister Darling upitao je Salmonda, tokom jednog od televizijskih duela uoči referenduma 18. septembra, da li ima rezervni plan u pogledu škotske valute. Salmond je do te mjere pokušavao da izbjegne odgovor na to pitanje da ga je publika u jednom trenutku izviždala.
U međuvremenu, dvije velike britanske banke, koje su dijelom u vlasništvu britanske vlade – Lojds i Kraljevska banka Škotske – najavile su da će, u slučaju nezavisnosti Škotske, prebaciti poslovanje u London.
Škotski ministar finansija Džon Svini ocijenio je da je odluka banaka posljedica odbijanja Londona da prihvati monteranu uniju s nezavisnom Škotskom.
Ekonomista u Dojče banci u Londonu Džordž Bakli smatra da je Salmondov plan da Škotska zadrži funtu razuman i da monetarna unija ima mnoštvo prednosti, ali da postoje i rizici, prenosi Dojče vele.
“Monetarna unija bi bila prednost jer ne bi bilo troškova oko transakcija”, rekao je Bakli.
Poslovanje između Škotske i ostatka Ujedinjenog kraljevstva moglo bi, prema njegovim riječima, da se nastavi u zajedničkoj valuti, a ne bi bilo ni promjene kursa. Bakli navodi i da bi škotska vlada mogla svoje državne obveznice i dalje da izdaje u britanskim funtama, umjesto u nekakvoj mini-valuti koju skoro niko ne koristi i koja bi zakomplikovala izdavanje obveznica i povećala kamate na obveznice.
S druge strane, on upozorava da monetarna unija podrazumijeva i rizik, i kao primjer navodi krizu eura, za koju mnogi ekonomisti vjeruju da je izbila zbog toga što različite zemlje imaju zajedničku valutu, a nezavisnu ekonomsku i poresku politiku.
Dojče vele napominje da monetarna unija ima smisla ako postoji zajednička fiskalna politika, što bi značilo da Škotska, čak i ukoliko proglasi nezavisnost, treba svoju ekonomsku politiku da vodi na osnovu smjernica iz Londona.
Salmond je, u međuvremenu, poslije jasne poruke iz Londona da monetarna unija ne dolazi u obzir, kao moguće rješenje naveo da Škotska odustaje od unije, ali da će Škoti i dalje koristiti funtu za plaćanje.
To ne bi bio jedinstven slučaj: Crna Gora koristi euro mada nije u eurozoni, dok Panama i Ekvador koriste američki dolar. Bakli navodi da bi to za Škotsku ipak mogao biti eksperiment s neizvesnim ishodom pošto bi škotske banke izgubile pristup britanskoj Centralnoj banci.
Ukoliko stvari krenu nizbrdo, neće biti nikoga da podrži banke i garantuje ulagačima njihove ušteđevine, a čak i kada bi Škotska osnovala sopstvenu Centralnu banku, ta banka ne bi smjela da štampa britanske funte, što znači da bi u slučaju opasnosti bila nemoćna.
Ekspert bečkog ekonomskog instituta Vladimir Gligorov ocijenio je za Tanjug da bi odluka o osamostaljenju Škotske imala posljedice po ekonomiju “nove” države, ali ne i po Veliku Britaniju i EU.
“Privredne posljedice po Škotsku će zavisiti prije svega od toga kako će se sprovesti razvod sa ostatkom Velike Britanije, s obzirom da je to nešto što treba da se ispregovara poslije glasanja. Postavlja se pitanje da li će Škotska moći dalje da koristi funtu ili će koristiti euro”, ukazao je on.
Gligorov ističe da bi i troškovi zaduživanja bili veći nego što su u monetarnoj uniji sa Velikom Britanijom, sa funtom.
Takođe, upozorava da ostaje da se vidi koliki će biti prihodi od nafte, jer ako se bude smanjilo ono što se transferiše do sada javio bi se problem potrebe da se konsoliduju javne finansije u novoj državi, a to bi moglo da znači povećanje poreza.
Raspodjela duga mogla bi takođe da utiče na ekonomiju Škotske, kaže Gligorov.
On ukazuje da će se javiti i pitanje sukcesije iako pretpostavlja da će biti prijateljski riješeno. Velika Britanija, prema njegovim riječima, nema interesa da se svađa sa Škotskom ili da ostane u nedefinisanim odnosima.
“Problem je što će referendum uticati na glasanje kroz koju godinu za izlazak Velike Britanije iz EU, a to bi moglo da komplikuje stvari u kasnijem periodu, po pitanju carinskih barijera prema Škotskoj. Naime, Škotska mnogo više izvozi u Veliku Britaniju”, objašnjava Gligorov.
Upitan da li bi osamostaljenje Škotske moglo imati efekte po EU Gligorov je kaže da je Škotska jako mala i da ne bi bilo posljedica po Uniju. Međutim, ukoliko dođe do zaoštravanja oko funte, moglo bi biti teže pristupanje eurozoni dodaje on. Što se eurozone tiče prijem Škotske predstavljao bi mali problem, jer se radi o maloje ekonomiji, smatra Gligorov. (B92)
