Ostati na kursu implementacije fiskalne strategije u trenutno povoljnom spoljnjem okruženju treba da bude imperativ Vlade Crne Gore, kako bi zemlja bila uspješna, poručio je u intervjuu Dnevnim novinama šef kancelarije Svjetske banke (SB) za Crnu Goru Emanuel Salinas.
Dugogodišnji ekspert ove međunarodne finansijske institucije, koji je i čelnik kancelarije za Bosnu i Hercegovinu, za ovaj list ističe da je neophodno smanjiti javnu potrošnju posebno u oblastima javne administracije i nabavki, te privilegovanih penzija i farmaceutskih troškova.
Krajem prošle godine SB je odobrila Crnoj Gori garanciju od 80 miliona eura, koja će omogućiti našoj državi da se kreditno zaduži za refinansiranje duga.
Salinas kaže da je poseban akcenat na kreiranje radnih mjesta i poslovnih mogućnosti, te vraćanje fiskalnog balansa, kako bi se ubrzao dugoročni inkluzivni razvoj.
“Kroz ovu strategiju, a na zahtjev Vlade Crne Gore da podržimo njen program reformi, osiguramo izvodljivi profil isplate i s osvrtom na rizike preuzimanja koji proizlaze iz spoljnjeg duga u naredne četiri godine, SB je odobrila 80 miliona eura garancija vezanih za određene politike. Ovakve garancije iziskuju od vlasti reformisanje fiskalne politike, definisane Fiskalnom strategijom od 2017-2020. godine, kao osnove Vladinog Programa ekonomskih reformi od 2017-2019. godine. Takođe, one su podrška reformi finansijskog sektora i upravljanju javnim finansijama”, kaže on.
SB, dodaje on, podržava posvećenost Vlade i njene aktivnosti da vrati Crnu Goru na održivi makrofiskalni put.
“Od 2017. do 2019. godine očekuje se privredni rast od 3,2 odsto. Pozitivna predviđanja ekonomskih rezultata suočena su sa visokim, ali umjerenim rizicima. Rastući javni dug implicira odlučnu implementaciju nedavno usvojenog programa fiskalne konsolidacije, kako bi se kreirao prostor za redovno servisiranje tog velikog duga. Za brži rast privatnog sektora biće neophodno poboljšanje predvidivosti rezultata određenih politika i ubrzavanje strukturnih reformi. Reduciranje nivoa nezaposlenosti, posebno mladih, ublažavanje kratkoročnih posljedica siromaštva, zatim uticaj fiskalne konsolidacije na društvo u cjelini i olakšavanje zapošljivosti treba da predstavljaju značajan dio političke agende”, kaže Salinas.
Jedna od ključnih mjera fiskalne konsolidacije bilo je nedavno povećanje PDV-a i akciza na luksuzne proizvode.
“Sa javnom potrošnjom koja predstavlja 46 odsto BDP-a uvijek ima prostora za racionalizaciju troškova. Želimo to i da ohrabrimo, kako bi se osigurala fiskalna stabilnost na srednji rok i moguća smanjenja poreske opterećenosti zarada. Prioritetne oblasti na strani potrošnje ne administracije i nabavki, privilegovanih penzija i farmaceutski troškovi. Reforme u ovom dijelu zahtijevaju snažan politički konsenzus i zbog toga ih je mnogo teže primijeniti, ali su neophodne kako bi se poboljšala efikasnost javnih finansija i izbjegao dalji rast poreskih opterećenja”, ocijenio je Salinas.
CdM
