Čestitamo, dobili ste posao! Sada možete saznati za kakvog poslodavca radite. Na razgovoru za posao sve je prošlo dobro, vi ste zadovoljili sve kriterijume, a i vaš poslodavac je bio jako zadovoljan s vama. No, već prvi radni dan čuli ste da su ostali radnici jako nezadovoljni. Rade prekovremeno, a to se ne odražava na njihovu platu i zbog toga se neprestano žale.
To su neki od očitih znakova da ste se namjerili na lošeg poslodavca. No postoje i oni suptilniji koje nije lako uočiti. Fortune je stoga napravio svojevrsnu anketu koja će mnogima pomoći da prepoznaju loše šefove već u prvim danima na novom radnom mjestu.
Jedan od primjera navodi Brenda Christensen, direktorica Odnosa s javnošću u San Franciscu kojoj je novi šef obećao da će joj dati dovoljno vremena da se pripremi i preseli u drugi grad na novo radno mjesto. No, na kraju ju je nazvao samo tri dana prije nego što je trebala da počne da radi na novom poslu i u novom gradu i bio iznenađen kada mu je rekla da to nije moguće izvesti u tako kratkom roku.
Isti problem imala je i Samuella Becker, predsjednica Uprave Tigress PR-a u New Yorku čiji šef nije želio pomjeriti datum njenog prvog radnog dana na novom poslu. Iako je u petak morala na biopsiju kako bi isključila mogućnost ozbiljne bolesti, već u ponedjeljak je morala na posao.
Poniženje je doživjela i Caitlin Pyle, poduzetnica koja je, prije nego li je pokrenula vlastiti posao, radila za kompaniju koja je imala neobične kazne za počinjene greške. Naime, svaki put kada bi neko iz kompanije nešto pogrešno napravio, drugi bi to screenshotovali i poslali e-mailom svim radnicima kako bi ih osramotili. Šefovi su mislili da će ih na taj način podstaći da manje griješe i da se više koncentrišu na posao koji obavljaju.
Lori Nash Byron, sada vlasnica marketinške agencije, rekla je da su njeni bivši poslodavci imali čudne poslovne navike. Osoba koja bi ugovarala posao s klijentima predstavljala bi se lažnim imenom, a kada bi se taj klijent zaista pojavio u njihovoj kancelariji i tražio tu nepostojeću osobu tada bi doživjeli prilično veliku neugodnost.
Mike Collins, osnivač finansijskog bloga ima teoriju koja mu kaže kakav je koji poslodavac. A to je da ode na parkiralište u vrijeme ručka i ako je parking pun, znači da su svi prezauzeti i da nemaju vremena ni za ručak ili da njihovi šefovi očekuju da moraju raditi i za vrijeme ručka te da im ne tolerišu odlazak na pauzu.
Maggie Edinger, komunikacijska savjetnica u jednoj kompaniji u New Yorku navela je da se, kada je radila za jednu veliku kompaniju, šokirala kada joj je jedna koleginica već prve nedjelje pokazala sobu za plakanje. Naime, ta soba je bila namijenjena za plakanje kada bi doživjeli neku neugodnost na poslu, kao kada bi se neko od nadređenih izdrao na njih.
Chris V. Nicholson, direktor komunikacija investicione kompanije u San Franciscu misli da može prosuditi kakva je kompanija kada vidi koliko im je vremena potrebno da odrade neke najjednostavnije stvari. Kada rade probleme oko najbanalnijih poslova, tada zna da je u nekom od najneefikasnijih okruženja.
Ako ste čuli seksističke izjave, moguće je da u toj radnoj atmosferi žene i manjine imaju manje šanse za napredak. Čak i na samom intervjuu za posao, možete ocijeniti kompaniju za koju ste se prijavili. Ako je osoba koja vas intervijuiše neozbiljna i nepristojna, to vam može odati utisak neprofesionalizma same organizacije za koju ćete raditi.
Izvor: Poslovni dnevnik
