S obzirom na zaoštravanje globalnih uslova finansiranja i značajnu potrebu Crne Gore za oko 10 odsto BDP u 2023. godini, zemlji će biti potrebno veoma pažljivo fiskalno upravljanje i jača kontrola nad državnim rashodima, ključna je poruka Svjetske banke u njihovom novom, proljećnom izvještaju za Evropu i centralnu Aziju.
U opširnom dokumentu naslovljenom „Slabi rast, visoka inflacija i kriza životnog standarda“ ističe se da nepovoljni globalni ekonomski izgledi i visoka neizvjesnost snažno utiču na izglede u Crnoj Gori, koji su inače pozitivni.
Za period od 2023. do 2025. godine SB predviđa prosječni rast od 3,1 odsto, te usporavanje rasta privatne potrošnje, dok će očekivane investicije imati samo marginalan pozitivni uticaj na ekonomski rast. Smatraju vjerovatnim da će turizam da nastavi svoj oporavak u ovoj godini kako bi dostigao nivo iz rekordne 2019, iako se pogoršanje izgleda za ekonomski rast u zemljama EU i regiona A“mogu negativno da utiču i na turizam i na šire izglede za rast“.
„ Siromaštvo je projektovano da padne na 16,6 odsto u 2023. Predviđeno je usporavanje inflacije na 7,9 odsto 2023. i dalje na 4 odsto u 2024. godini. Dok više cijene energije nesrazmjerno utiču na siromašnije stanovništvo, one istovremeno podržavaju crnogorski izvoz električne energije, čemu će doprinijeti povećanje proizvodnih kapaciteta“, dodaje se u analizi u koju je portal Bankar.me imao uvid.
Navedeni faktori, uz izvozom turističkih i transportnih usluga, trebalo bi da smanjenji deficit tekućeg računa na 11,1 odsto BDP-a u 2025. Iz SB očekuju da će fiskalni bilans u srednjem roku biti umjeren, ali će ipak ostati povišen na 4,9 odsto BDP-a u 2023. i 4,5 odsto BDP-a u 2024. godini zbog rasta plata, socijalnih i kapitalnih izdvajanja.
„Kao rezultat toga, javni dug će ostati visok na oko 70 odsto BDP-a u periodu 2023-25. Dodatno, mjere fiskalne konsolidacije – obije prihodovne mjere i strožija kontrola potrošnja – bi, međutim, rezultirale boljim fiskalnim učinkom. S obzirom na zaoštravanje globalnih uslova finansiranja i značajnu potrebu Crne Gore za oko 10 odsto BDP u 2023. godini, zemlji će biti potrebno veoma pažljivo fiskalno upravljanje i jača kontrola nad državnim rashodima“, stav je SB.
Potcrtavaju i da su izgledi za rast ekonomije u Crnoj GOri „okruženi višestrukim negativnim rizicima“.
„Visoki nivo geopolitičke neizvjesnosti te globalna inflacija mogu oslabiti izglede za rast uglavnom u zemljama koje su trgovinski partneri Crnoj Gori. Inflatorni pritisci ubrzavaju monetarno zaoštravanje što se prenosi u skuplje eksterno finansiranje. Glavni domaći rizici su politička nestabilnost i kašnjenja u rješavanju institucionalnog zastoja. Ozbiljnost izazova koji predstoje zahtijevaju snažnu političku posvećenost i akcije za ublažavanje ovih rizika“, zaključuje se u projekcijama SB za Crnu Goru.
Konačno, realni rast BDP-a prema ovoj finsijskoj instituciji za stalne tržišne cijene za prošlu godinu je okvirno 6,1 odsto. SB procjenjuje da će on u ovo godini biti 3,4 odsto, u 2024. će iznositi 3,1, a u 2025. godini dodatno će pasti na 2,9 odsto.
Bankar.me
