Da bi bila sposobna da primi neku novu zemlju u članstvo, Evropska unija najprije mora iznutra ojačati i produbiti svoje ustrojstvo, naročito zonu eura, a ukoliko uporedo neka država Zapadnog Balkana ekonomskim i političkim reformama stasa za članstvo, nije isključeno da joj se vrata EU otvore možda već 2025.
To su agenciji Beta rekli dobro upućeni zvaničnici u Savjetu ministara EU u Briselu, istakavši da će na majskom samitu EU-Zapadni Balkan biti potvrđen stav da je budućnost zemalja tog regiona u Uniji.
Mada je vrlo izvjesno, objasnili su, da će neka nova članica ući sasvim vjerovatno u drugi, niži stepen ustrojstva i sistema odlučivanja kad se Unija konsoliduje i u zoni eura stvori jezgro, “prvi stepen, brzinu”, koje će brže i jedinstvenije napredovati.
Jer, to je od životnog interesa i Unije i kandidata za članstvo, pošto bi iznutra slaba EU, isto kao za članstvo ekonomski i politički nedovoljno pripremljena zemlja-kandidat, samo stvorili nove krupne probleme, što se već vidjelo na primjeru nekih članica koje su ušle u “evropski klub” s velikim nevoljama posebno oko vladavine prava i korupcije.
Ovo iskustvo je izazvalo i veliku podozrivost, pa i protivljenje prijemu novih članica, u javnosti i nekim političkim snagama mnogih zemalja Unije, tako da je nužno i vrijeme da EU dokaže da je sposobna da primi neku novu zemlju u svoje redove.
Takođe da uvjeri javnost da će to donijeti novu vrijednost i dobitak Uniji, ojačati je bezbjednosno, otvoriti nova tržišta, a ne “uvoz novih siromašnih rođaka koji čekaju novac iz zajedničke kase”.
Zvaničnici u EU su naglasili da o bilo kakvom zaustavljanju procesa proširenja nema stava unutar Unije, niti će to biti tema zasijedanja šefova država ili vlada u junu, iako će oni na dnevnom redu imati proširivanje.
Ali o tome, rečeno je, jeste bilo rasprave na prošlonedjeljnom sastanku šefova diplomatija EU, uz opaske Njemačke, Francuske i Holandije da bi jasno moralo da se predoči da Strategija proširivanja na Zapadni Balkan ne jamči automatsko članstvo, da je to “proces koji vodi pridruživanju”, i da je nužno da najprije svaka zemlja regiona pojedinačno to opipljivo zasluži po dostignutom stepenu demokratskog, političkog i ekonomskog razvitka.
Zvaničnici u Briselu su ukazali na činjenicu da se o tome već godinama raspravlja u EU i da ni francuski predsjednik Emanuel Makron na ulazak novih članica u EU nije stavio “rampu”, mada jeste prošle nedjelje u Evropskom parlamentu predočio da samo ako preuredi svoje strukture, EU može primiti novu članicu, jer već sve teže funkcioniše i sa sadašnjih 28, odnosno 27 članica, kad iduće godine iz članstva izađe Velika Britanija.
Razumljivo je da su se zbog toga uzbudili vlasti i javnost u regionu, dodali su izvori EU, ali nijedna članica EU, pa ni Francuska, što je posebno objasnio francuski ambasador u Beogradu, se ne protivi ulasku Srbije, recimo, koja zajedno s Crnom Gorom ima najveće izglede da postane sledeća nova članica Unije.
Problem jeste Kosovo, čiju nezavisnost ne priznaje pet članica Unije i za koje i drugi u EU misle da u “približavanju Evropi” ima mnogo problema i teškoća, ali bi očekivani “pravno obavezujući sporazum” o sređivanju odnosa Beograd-Priština bar formalno otvorio zasad veoma daleki put Kosova ka Uniji.
Funkcioneri u Savjetu ministara EU misle da je jedino ostvarljivo i moguće da se uporedo odvija nimalo lak proces preustrojstva i jačanja Unije iznutra očigledno neminovnim stvaranjem “EU u dvije brzine”, odnosno jezgra oko ekonomski i finansijski osnažene zone eura, uz uporedne evropske reforme kandidata za članstvo na Zapadnom Balkanu.
Oni misle da nije baš nužno da se cjelokupno jačanje i produbljivanje Unije okonča da bi, ako sprovede sve reforme i ispuni sve uslove, neka zemlja mogla zakucati na vrata EU, možda već i 2025, što stoji kao neki “teško ostvarljivi, ali ne i nemogući rok”.
Izvori u Briselu kažu da, zasad o tome nema šire rasprave, ali jeste činjenica da se u vladajućim krugovima u Berlinu čula i zamisao da bi, ako se dogodi da ni EU ne bude sasvim spremna da ugradi u svoje strukture neku novu članicu, stasalom kandidatu za članstvo trebalo ponuditi “privremeni, prelazni status” dok se ne stvore svi uslovi za puno članstvo.
Vijesti online
