Rusija je pozvala Međunarodni monetarni fond (MMF) da „objektivno analizira“ uticaj sankcija na međunarodni monetarni sistem, ističući podršku apelima za obuzdavanje „učestalih jednostranih ograničenja u trgovini i ulaganjima“, izvijestila je novinska agencija TASS.
„Podržavamo pozive MMF-a za očuvanje multilateralizma, obuzdavanje učestalih jednostranih ograničenja u trgovini i ulaganjima, kao i napore fonda da procijeni ekonomske posljedice fragmentacije trgovine,“ citira TASS izjavu ministra Antona Siluanova u saopštenju podijeljenom prošle sedmice na sastanku Međunarodnog monetarnog i finansijskog odbora (IMFC) u Vašingtonu.
„Pozivamo takođe MMF da sprovede temeljitu i objektivnu analizu i procjenu učinka finansijskih ograničenja i sankcija na međunarodni monetarni sistem“, navodi se u saopštenju.
Ruska privreda bilježi kontinuirane visoke stope rasta, uprkos pritisku sankcija bez presedana, i nadmašuje većinu prognoza, uključujući one MMF-a, istakao je Siluanov.
„Ove godine očekujemo ekonomski rast po stopi od 3,9 odsto“, piše u saopštenju.
MMF je u redovnim jesenjim prognozama procijenio da će ruska privreda ove godine rasti za 3,6 odsto. U 2025. rast bi trebalo naglo da uspori, na procijenjenu stopu od 1,3 odsto.
Siluanov je prošle sedmice upozorio i da je Rusija spremna da uzvrati na zapadnu upotrebu zamrznute ruske imovine.
„Ako zapadne države počnu koristiti prihode od zamrznutih zlatnih i deviznih rezervi Ruske Federacije, postupit ćemo slično. Imamo zamrznuta sredstva neprijateljskih kompanija i organizacija i držimo ih na našim računima, koristeći prihode od takvih resursa za potrebe privrede i regiona Ruske Federacije“, izjavio je ruski ministar finansija za televiziju Rossiya-24.
TASS navodi da se takve odluke već primjenjuju.
Prošle sedmice Evropski parlament odobrio je izvanredni zajam Ukrajini od 35 milijardi eura, koji bi trebalo da se finansira prihodima od zamrznute ruske imovine, u sklopu paketa grupe G7 ukupne vrijednosti od oko 45 milijardi eura.
Zamjenik ruskog ministra finansija, Ivan Čebeskov, upozorio je tada da će upotreba zamrznute ruske imovine imati ozbiljne posljedice po međunarodni monetarni i finansijski sistem.
„Američki dolar sve se više koristi kao oružje, što podsjeća svijet na rizike povezane s transakcijama u američkoj valuti. Zato zemlje u razvoju traže druge valute za transakcije i rezerve“, rekao je Čebeskov.
Prema izvještaju TASS-a, privremeni predstavnik Rusije pri EU, Kiril Logvinov, također je upozorio da zakon o uspostavljanju takozvanog „mehanizma saradnje u kreditiranju Ukrajine“, koji je usvojio Evropski parlament, predstavlja nezakonit pokušaj prikrivanja krađe imovine Ruske Federacije.
„EU svjesno sprovodi ekonomski zločin na globalnom nivou,“ poručio je ruski diplomata, dodajući da, pretvarajući sankcije u instrument vanjske politike, Brisel dovodi u pitanje međunarodni finansijski sistem i ugrožava euro kao rezervnu valutu.
Oko 70 odsto vrijednosti ruske imovine položeno je u belgijskoj klirinškoj kući Euroclear, koja drži ekvivalent od 190 milijardi eura u vrijednosnim papirima i gotovini u vlasništvu ruske centralne banke.
(Izvor: Financije.hr)
