Rusija je ponudila nekim azijskim zemljama dugoročne ugovori o kupoprodaji nafte uz popuste do 30 odsto. Cilj Moskve je da spriječi mogućnost uvođenja gornje granice cijene za svoju naftu, o čemu je bilo riječi na samitu G7 u junu.
Neimenovani zvaničnik govorio je o mogućoj potrazi za novim kupcima ruske nafte, koji bi zamijenili evropske klijente, prenosi Komersant, pozivajući se na saznanja Bloomberga. Izvor nije precizirao kojim azijskim zemljama Rusija nudi naftu sa popustom.
Međutim, ranije je indonežanski ministar turizma Sandiaga Uno objavio na Instagramu da Rusija nudi naftu po cijeni za 30 odsto jeftinijoj od one na međunarodnom tržištu. On je dodao da vlada Indonezije razmatra ponudu, ali da strahuje da bi zemlja mogla biti sankcionisana zbog toga.
Krajem juna zapadni mediji izvijestili su da bi zemlje G7 mogle da nametnu gornju granicu cijena ruske nafte i gasa kako bi ograničile prihode Rusije, uprkos rastu cijena nafte na svjetskom tržištu. Zemlje članice G7 navele su da su azijske zemlje zainteresovane za ograničavanje cijene iz različitih razloga, bilo da podrže zapadnu inicijativu, bilo da obore cijenu ruske nafte.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je tim povodom da je uvođenje graničnih cijena „predmet pregovora“ i da ga treba razmotriti sa pravne strane. Uvoz ruske nafte zabranili su Vašington, Otava i London, dok je Evropska unija, u skladu sa šestim paketom antiruskih sankcija najavila zabranu, koja bi trebalo da stupi na snagu početkom naredne godine.
Prema medijskim izvještajima iz maja, najveće kineske naftne kompanije uvećale su svoje flote tankera kako bi pojačale uvoz ruske nafte po sniženoj cijeni. China International United Petroleum & Chemical Co, poznatija kao Unipec, postavila je cilj da uvozi 1,1 milion barela nafte dnevno morskim putem. Unipec je navodno angažovao još 10 brodova, kako je tada izvestio Business Market.
Kina je u maju saopštila da želi da popuni svoje strateške naftne rezerve.
Potražnja za naftom Ural drastično je opala zbog zapadnih sankcija prema Rusiji, a pad potražnje rezultirao je pojeftinjenjem koje je Kina prva iskoristila. Peking je navodno plaćao rusku naftu svega 29 dolara po barelu, iako je ona tada koštala više od 115 dolara. Kina takođe uvozi oko 800.000 barela ruske nafte dnevno putem naftovoda, prenio je Reuters.
Izvor: Biznis.rs
