inflacija u eurozoni dostigla je vrhunac, ali opada tako sporo da će biti potrebne godine kako bi se dostigao cilj Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto, stvarajući tako pritisak na ECB da pooštri mjere tokom većeg dijela 2023. godine, ocjenjuje novinska agencija Reuters u svojoj analizi.
ECB je, podižući kamatne stope za rekordnih 200 osnovnih poena (dva odsto, jedan osnovni poen iznosi 0,01 odsto) od jula, načinila veliki korak kako bi ukrotila inflaciju, koja je dostigla 10,6 odsto u oktobru, prije nego što se spustila na 10 odsto u novembru, ali to je i dalje pet puta više od ciljane inflacije, navodi Reuters a prenosi Tanjug.
Pritisci ostaju veliki
Pritisci ostaju veliki, cijene energije su i dalje visoke, nezaposlenost je na rekordno niskom nivou, a rast plata ubrzava. Stimulativne mjere vlada rade protiv pooštravanja politike ECB, a preveliki dio rasta cijena energenata “ušao” je u širu ekonomiju kroz posredne uticaje podstičući osnovni rast cijena, navodi agencija. Takođe, recesija, za koju se očekivalo da olakša inflatorne pritiske, čini se da je blaža nego što se strahovalo.
Sve to govori da će inflacija polako pasti sa rekordno visokih nivoa u prvim mjesecima 2023. godine, ali će bazna inflacija (dugoročni trendovi u rastu cijena), koju neki kreatori politike ECB pažljivije prate nego podatke o samoj opštoj inflaciji, i dalje ostati uporno visoka.
“Malo je vjerovatno da će bazna inflacija dostići vrhunac do sredine 2023. godine i tek poslije toga će polako početi da pada. Uzimajući to u obzir, cilj ECB da vrati stopu inflacije na oko dva odsto na održivoj osnovi izgleda daleko”, rekao je Kristof Vajl, ekonomista njemačke Komercbanke.
Ako se pad inflacije pokaže presporim, firme i potrošači mogu izgubiti povjerenje u posvećenost ECB i prilagoditi svoje ponašanje u određivanju plata i cijena tako da odražava višu inflaciju, održavajući brz rast cijena, piše Reuters.
“Iako se to još nije dogodilo, dugoročna inflaciona očekivanja su neprijatno visoka i nastavljaju da rastu. Ključni indikatori tržišta, koji ECB često navodi, sada iznose 2,4 odsto, što je znatno iznad cilja od dva odsto, i porast je nastavljen čak i kada je politika pooštrena”, navodi se u analizi.
Nove projekcije ECB, koje će biti objavljene sljedeće nedjelje, pokazaće da će inflacija biti iznad cilja i u 2024. godini, i da će na dva odsto pasti tek 2025, tvrdi Reuters.
“Posredni efekti pokretaće inflaciju i u sljedećoj godini i u 2024”, rekao je glavni ekonomista ECB Filip Lejn.
Recesija i rast plata
Očekivana recesija trebalo je da ima ulogu u ublažavanju cjenovnih pritisaka, ali bi ona mogla da bude benignija nego što je očekivano, sugeriše niz nedavnih pokazatelja.
“Objekti za skladištenje gasa su popunjeni, što znači da je malo vjerovatno da će se biti energetskog racionisanja, dok vlade pomažu domaćinstvima i preduzećima putem subvencija. Uska grla u snabdijevanju, koja su izazvala inflaciju dok su ekonomije izlazile iz pandemije, popuštaju”, navodi se u analizi zašto je recesija manja od očekivane.
Problem može biti i poletno tržište rada na kom je stopa nezaposlenosti od 6,5 odsto rekordno niska.
“Firme, koje su svjesne koliko je teško vratiti radnike poslije pandemije, izbjegavaju otpuštanja”, objašnjava Rafael Brun Aguere iz banke JPMorgan.
U međuvremenu, plate nastavljaju da rastu, što je preduslov za dugotrajnu inflaciju. To stvara dilemu kod ECB: rast plata je neophodan kako bi se sustigao brzi rast potrošačkih cijena, koji je smanjio realne prihode, ali nije izvjesno da će poslije nekoliko godina rasta, određivanje plate biti u skladu sa ciljem ECB.
“Rast plata trebalo bi da dostigne četiri odsto na kraju ove godine i da ostane na tom nivou. Ekonomski jastrebovi će pokušati da to označe kao posredne efekte inflacije, ali nismo ubijeđeni u to”, saopšteno je iz američke banke Merrill Lynch.
Kako se dodaje, pritisci govore da je ECB daleko od toga da se izbori sa rastom kamata i njena referentna kamatna stopa od 1,5 odsto mogla bi da se udvostruči prije nego što taj posao bude završen.
To je potvrdio i Gejbrijel Maklauf, šef Irske centralne banke i jedan od kreatora politike ECB, koji je rekao da “postoje scenariji u kojima referentna kamatna stopa može otići preko tri odsto”.
