Kada su Zbinjeku Froliku bili potrebni radnici da bi ispunio sve narudžbine u svojoj fabrici u Bohemiji, dao je oglase u cijeloj Češkoj. Ali u prosperitetnoj ekonomiji gdje gotovo svi moraju da rade, nije bilo mnogo izbora.
Podizanje plate takođe nije pomoglo. Ni ponuda subvencionisanih stanova.
Zbog toga se okrenuo robotima.
“Nismo mogli da nađemo dovoljno ljudi”, rekao je Frolik čija kompanija Linet proizvodi vrhunske bolničke krevete koji se prodaju u preko 100 zemalja. “Pokušavamo da zamijenimo ljude mašinama kad god je to moguće.”
Za Češku i njene susjede, nova generacija robota je potrebna ne samo zbog manjka radnika već i zbog povećanja fleksibilnosti proizvodnje jer mušterije traže širok spektar proizvoda.
Češke kompanije kažu da bi strani radnici pomogli. Ali je konzervativna vlada obećala da će ograničiti broj imigranata koje prima i nedavno je uvela stroga ograničenja na broj radnih viza. Istovremeno, češke porodice se ne reprodukuju dovoljno brzo da bi se zamijenili radnici koji odlaze u penziju. Automatizacija, smatraju neki, to može da kompenzuje. Škoda, najveći nacionalni proizvođač automobila, saopštila je da će “znatno ubrzati” automatizaciju pritisnuta demografskim promjenama i zahtjevima za višim platama.
“Manjak radnika trajaće godinama”, kaže Bogdan Dovanić, direktor Šnajder elektrika, francuske industrijske kompanije. “Moramo da budemo spremni da nađemo ili više zaposlenih ili način da ih zamijenimo.” Takve priče o automatizaciji uglavnom izazivaju vizije budućnosti gdje ljudi više neće biti potrebni. U mnogim velikim ekonomijama, kompanije eksperimentišu sa zamenjivanjem fabričkih radnika, vozača kamiona, pa čak i advokata, veštačkom inteligencijom povećavši tako spektar poslova za koje ljudi nisu potrebni.
Ali u istočnoj Evropi, roboti su rješenje u slučaju manjka radnika. Često pomažu u stvaranju novih tipova poslova kako proizvođači u Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Poljskoj pokušavaju da ostanu agilni i konkurentni. Rast u tim zemljama koje su postale jeftini proizvođački centri Evrope posle pada komunizma, iznosi u proseku 5% posljednjih godina, podstaknut globalnim oporavkom.
Malo ko ide toliko daleko od Češke gdje fabrike sastavljaju automobile za gigante poput Tojote i elektrodelove za Del, a manje kompanije proizvode specijalizovanu robu koja se prodaje u cijelom svijetu. Stopa nezaposlenosti je 2,4 procenta, najniža u Evropskoj uniji. Nestašica radne snage je ograničila mogućnosti širenja čeških kompanija. Gotovo trećina je počela da odbija nove porudžbine, pokazuju podaci Češke konfederacije industrija.
“To počinje da koči razvoj”, kaže predsjednik organizacije Jaroslav Hanak. “Ako poslodavci ne povećaju robotizaciju i vještačku inteligenciju, nestaće.”
Nove robotske instalacije u Češkoj porasle su 40 procenata između 2010. i 2015. Danas, na svakih 10.000 radnika dođe 101 robot. A sve više mašina dolazi kako kompanije pokušavaju da poboljšaju produktivnost, gurajući ih ka nivoima proizvodnje u zemljama poput Njemačke gdje u prosjeku 309 robota dođe na 10.000 radnika, što je najviše u Evropi.
U Elko EP-u, koji proizvodi industrijske tajmere za kompanije poput Dženeral elektrika, 70 procenata proizvodnje je automatizovano a kompanija planira da postane 100% automatizovana u narednih nekoliko godina. Jirži Konecni, izvršni direktor kompanije, fabričke radnike je prebacio na kompleksnije pozicije i stotine drugih preusmerio na istraživanje i razvoj.
“Da nismo investirali u automatizaciju, bili bismo mrtvi do sada”, kaže.
Pitanje da li roboti pomažu ili prijete opstanku radnika podstaklo je živu debatu u zemlji koja je i sastavila termin. Riječ “robot” proizilazi iz slovenske riječi “rabota” – “rad” i prvi put se “robot” pojavio 1920. u češkom komadu o mašinama koje su stvorene kako bi radile poslove koji se konstantno ponavljaju u fabrici. Roboti su u početku sarađivali ali su s vremenom preuzeli sve.
Rizik je, kažu kritičari, da će sa novim recesijama, radnici patiti. “Nećete isključiti robote i vratiti ljude”, kaže Mikel Pečuček, šef Centra za vještačku inteligenciju Češkog tehnološkog univerziteta u Pragu.
Češki sindikalci imaju slična upozorenja. “Ako poslovni lideri, političari i unije radnika ne reaguju unaprijed i odgovorno na dolazeću industrijsku revoluciju, još više poslova će biti ugroženo”, rekao je Jožef Štredula, predsedavajući Češko-moravske konfederacije trgovinskih unija.
Za sada, kompanije insistiraju da robotizacija pomaže u stvaranju novih poslova.
U Linetu, 30 industrijskih robota obavlja posao za 200 ljudi. Ali to ne znači da potrebe za ljudima nema, i to za onima koji će programirati mašine i ispunjavati kompleksne zadatke koje roboti ne mogu.
“Ljudi su nam i dalje potrebni”, kaže Frolik. “Ali su roboti pouzdaniji.”
Nedeljnik.rs
