“Godina 2017. je još jednom pokazala da naš poslovni model banke usmjerene ka pružanju usluga klijentima – fizičkim licima i privredi u centralnoj i istočnoj Evropi dobro funkcioniše i donosi odlične rezultate – uključujući najveću neto dobit u istoriji banke od 1,31 milijarde EUR.” rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Grupe.
“Dokaz za to leži i u izuzetnom neto prilivu depozita klijenata od 13 milijardi EUR i snažnoj potražnji sa strane preduzetnika i privatnih lica, kojima smo odobrili više od devet milijardi EUR novih kredita da bi mogli da ostvare svoje ambicije. Ovaj trend je u velikoj mjeri podržan rastom ekonomija u CIE, koji je bio brži od rasta u zapadnoj Evropi, što bi trebalo da se nastavi i u 2018. godini. Pored toga, naša situacija po pitanju likvidnosti i kapitala predstavljala je čvrstu osnovu na kojoj su se bazirali rezultati za cijelu 2017. godinu”, dodao je Trajhl.
“Pokazatelj problematičnih kredita (NPL) sada iznosi četiri odsto, što je nivo koji nijesmo vidjeli od perioda prije globalne finansijske krize, a naša rezervisanja po osnovu rizika su na izuzetno niskih devet baznih poena. Međutim, ne treba zaboraviti da nam nije cilj da troškovi rizika u potpunosti nestanu. Mi postojimo da bismo preuzimali rizik – i jedino tako možemo da podržimo klijente da rastu. S obzirom na pozitivne prognoze, smatramo da bi naši akcionari trebalo da osjete pozitivne efekte ovih dobrih rezultata u 2017. i stoga ćemo im predložiti dividendu od 1,20 EUR po akciji, što predstavlja povećanje od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Za 2018. godinu imamo dvije jasne oblasti na koje ćemo se fokusirati: ulaganje u zaposlene da bismo bili u stanju da klijentima obezbijedimo najbolje savjete i širenje George-a kao digitalne bankarske platforme broj jedan u svim zemljama u kojima poslujemo. Naš krajnji cilj je potpuno digitalizovana banka sa najboljim menadžerima za odnose sa klijentima”, zaključio generalni direktor Erste Grupe.
IZDVAJAMO
Neto prihodi od kamata pali su na 4.353,2 miliona EUR (-0.5%; 4.374,5 miliona EUR) uprkos rastu kreditiranja, uglavnom zbog prisutnog niskog kamatnog prihoda od porfolija državnih obveznica i obezvređenja finansijskih sredstava.
Neto prihodi od naknada i provizija povećani su na 1.851,6 miliona EUR (+3.8%; 1.783.0 miliona EUR). Prihod je ostvaren zahvaljujući trgovanju hartijama od vrijednosti, upravljanju imovinom i brokerskim uslugama, dok su prihodi od kreditnog poslovanja opali.
Neto rezultat trgovanja znatno je snižen na 222,8 miliona EUR (-21,5%; 283,8 miliona EUR). Operativni prihodi ostali su skoro stabilni na 6.669,0 miliona EUR (-0,3%; 6.691,2 miliona EUR). Opšti administrativni troškovi porasli su na 4.158,2 miliona EUR (+3,2%; 4.028,2 miliona EUR) uglavnom zbog povećanja ostalih administrativnih troškova, u depresijaciji i amortizaciji (+6,0% i +1,5%), kao i zbog većih troškova zaposlenih koji sada iznose 2.388,6 miliona EUR (+2,1%; 2.339,36 miliona EUR). Ova linija je uključivala i isplate osiguranja depozita u iznosu od 82,2 miliona EUR (88,8 miliona EUR). To je dovelo do pada operativnog rezultata na 2.510,8 miliona EUR (-5,7%; 2.663,0 miliona EUR). Odnos troškova i prihoda iznosio je 62,4% (60.2%).
Neto gubitak od umanjenja vrijednosti finansijske imovine se dodatno smanjio na 132.0 miliona EUR ili za 9 baznih bodova u odnosu na prosječne kredite klijenata i na istorijskom je minimumu. Ovo se može pripisati znatnom smanjenju bilansa raspodjele i oslobađanja rezervisanja za kreditno poslovanje, uglavnom u Austriji i Češkoj. Udio nenaplativih kredita dodatno se poboljšao na 4,0% (4,9%).
Pokrivenost nenaplativih kredita rezervacijama je bila stabilna na 68,8% (69,1%)
Ostali operativni rezultat iznosio je -457,4 miliona EUR (-665,0 miliona EUR). Poboljšanje je u velikoj mjeri rezultat značajnog smanjenja austrijskih bankarskih poreza na 23,0 miliona EUR (306,7 miliona EUR, uključujući jednokratnu isplatu u iznosu od 200,9 miliona EUR prema austrijskom zakonu o porezu na promet). Sveukupni bankarski nameti opali su na 105,7 miliona EUR (388,8 miliona EUR). Ova stavka uključuje godišnje doprinose za sredstva za rješavanje sporova u iznosu od 65,8 miliona EUR (65,6 miliona EUR) i 45,0 miliona EUR u troškovima za gubitke kod potrošačkih kredita nastalih kao rezultat presuda u vezi sa negativnim referentnim kamatnim stopama u Austriji.
Ukupni kapital, prilagođen za dodatni osnovni kapital (Tier 1 kapital), porastao je na 17,3 milijardi EUR (16,1 milijardi EUR). Nakon regulatornih odbitaka i filtriranja prema CRR-u, redovni osnovni kapital (CET1, Basel 3 u prelaznom periodu) porastao je na 14,7 milijardi EUR (13,6 milijardi EUR); ukupna prihvatljiva sopstvena sredstva (Basel 3 u prelaznom periodu) iznosila su 20,3 milijardi EUR (18,8 milijardi EUR). Ukupni rizik, odnosno, rizikom ponderisana aktiva, uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (Basel 3 u prelaznom periodu) porastao je na 110,0 milijardi EUR (101,8 milijardi EUR). Stopa redovnog osnovnog kapitala (CET1, Basel 3 u prelaznom period ostala je nepomijenjena i iznosila je 13,4% (13,4%), a stopa regulatornog kapitala (Basel 3 u prelaznom periodu) iznosila je 18,5% (18,5%).
Ukupna imovina porasla je na 220,7 milijardi EUR (+6,0%: 208,2 milijardi EUR). Sa strane aktive, novac i novčana sredstva su porasla na 21,8 milijardi EUR (18,4 milijardi EUR), krediti i potraživanja kreditnim institucijama su povećani na 9,1 milijardi EUR (3,5 milijardi EUR). Krediti i potraživanja od klijenata (neto) porasli su na 139,5 milijardi EUR (+6,8%; 130,7 milijardi EUR). Depoziti banaka porasli su na 16,3 milijardi EUR (14,6 milijardi EUR). Što se tiče obaveza, depoziti klijenata porasli su značajno – pogotovo u Češkoj i Austriji – na 150,9 milijardi EUR (+9,4%; 138,0 milijarde EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 92,4% (94,7%).
IZGLEDI
Erste Grupa ima za cilj da dostigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od više od 10% u 2018. godini. Očekivani solidan makroekonomski razvoj na glavnim tržištima (Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Hrvatska, Srbija, Austrija), uz povećanje nivoa kamatnih stopa na nekoliko naših tržišta i još uvijek istorijski niskim rizicima, trebalo bi da budu pozitivni činioci u postizanju ovog cilja. Sa druge strane, globalno ili regionalno usporavanje ekonomskog rasta, kao i potencijalni – i još uvijek nemjerljivi – politički ili regulatorni rizici mogu ugroziti postizanje cilja.
Pozitivan razvoj privrede u 2018. trebalo bi da se odrazi kroz stopu rasta (realni rast BDP-a) od između oko 3 i 5% na glavnim tržištima Erste Grupe u regionu centralne i istočne Evrope. Svi ostali privredni parametri trebalo bi da se takođe značajno poboljšaju. Nezaposlenost bi trebalo da nastavi pad – stopa nezaposlenosti u Češkoj i Mađarskoj već je među najnižima u EU. Predviđa se povećanje inflacije, ali ostaće ispod istorijskih nivoa, dok bi jake kompetitivne pozicije ponovo trebalo da dovedu do viškova na tekućim računima. Fiskalna situacija i nivoi javnog duga bi trebalo da ostanu na istim nivoima. Austriji se predviđa ubrazan ekonomski rast po stopi od skoro 3%. Sve u svemu, rast je i dalje vođen domaćom tražnjom u svim ekonomijama. Doprinos izvoza je predviđen kao neutralan.
Uzevši sve navedeno u obzir, Erste Grupa očekuje srednje visok jednocifreni rast neto kreditiranja. U 2018. neto prihod od kamata će takođe blago porasti usljed podizanja kratkoročnih i dugoročnih kamatnih stopa, najprije u Češkoj i Rumuniji, ali i globalno, stoga umanjivanja marginalnog pritiska nastalog zbog reinvestiranja u državne obveznice.
Drugi ključni sastavni dio prihoda su neto prihodi od naknada i provizija, a oni bi u 2018. trebalo umjereno da porastu. Kao u 2017. pozitivan zamah trebalo bi da daju trgovanje hartijama od vrijednosti, upravljanje fondovima i poslovi osiguranja. Ostale komponente prihoda trebalo bi da ostanu na istom nivou uprkos volatilnosti neto trgovanja i postignute fer vrijednosti. Operativni prihodi bi, posljedično,trebalo da blago porastu u 2018.
Operativni troškovi bi trebalo da se marginalno smanje u 2018. Godini, uglavnom zbog činjenice da je u 2017 bilo povećano ulaganje u IT zbog regulatornih zahtjeva. Erste Grupa će svakako nastaviti sa ulaganjem u digitalizaciju i u buduću konkurentnost u 2018. Fokus će biti na pojednostavljenju proizvoda, standardizaciji procesa i uvođenju digitalne platforme George širom Grupe. Nakon predstavljanja u Austriji, George će u 2018. godine biti pokrenut i u potpunosti operativan u Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji.
Sve u svemu, projektovani operativni rezultat bi trebalo da poraste u 2018. godini. Troškovi rezervisanja i u 2018. godini trebalo bi ponovo da podupru neto dobit. Uprkos umjerenom povećanju kamatnih stopa, troškovi rezervisanja bi trebalo neznatno da se povećaju. Za razliku od neto prihoda od kamata, na njih pozitivno utiče smanjenje broja nenaplativih kredita. Ipak, Erste Grupa ne očekuje ponovno stvaranje istorijski niskog nivoa troškova rezervisanja iz 2017. godine od samo 9 baznih bodova u odnosu na prosječne kredite klijentima. Iako je teško iznijeti precizne prognoze u sadašnjim okolonostima, Erste Grupa za 2018. godinu predviđa troškove rezervisanja do 20 baznih bodova u odnosu na prosječne kredite klijentima. Ne očekuje se da će se primjena računovodstvenog standarda IFRS9 materijalno odraziti na finansijske rezulate u 2018.
Pod pretpostavkom poreske stope od oko 22% i sličnog nivoa manjinskih troškova, Erste Grupa ima za cilj da ostvari prinos na materijalni kapital (ROTE) od iznad 10%. Potencijalne rizike smjernicama predstavljaju: trendovi kamatnih stopa različiti od očekivanja, političke ili regulatorne mjere usmjerene na bankarski sektor, kao i razvoj geopolitičkih i globalnih ekonomskih događaja.
