Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je strašna stradanja građana te zemlje, dok je u Sjedinjenim Državama i Evropi pokrenula zahtjeve za povećanje izdataka za naoružanje. Iako je ovaj rat tragedija za čitav svijet, grupa ljudi iz njega izvlači korist: američki proizvođači oružja.

Čak i prije izbijanja sukoba, izvršni direktori velikih kompanija za proizvodnju oružja izjavljivali su kako bi tenzije u Evropi mogle da utiču na rast njihovih profita. U razgovoru sa investitorima u januaru 2022, izvršni direktor kompanije Raytheon Technologies Greg Hejs pohvalio se da bi mogućnost sukoba u istočnoj Evropi i drugim globalnim žarištima bila dobra za poslovanje i dodao da „svjedočimo, rekao bih, šansama za međunarodnu prodaju… Tenzije u istočnoj Evropi, tenzije u Južnom kineskom moru, sve to tamo utiče na izdatke za odbranu. Tako da u potpunosti očekujem da ćemo videti neku korist od toga“.

Krajem marta, pošto je počela invazija na Ukrajinu, Hejs je u intervjuu za Harvard Business Review branio način na koji će njegova kompanija profitirati od tog sukoba: „Za to se neću izvinjavati. Tu smo da branimo demokratiju, a činjenica je i da ćemo vremenom imati i neku poslovnu korist od toga. Sve što se danas šalje u Ukrajinu, naravno, dolazi iz zaliha, bilo ministarstva odbrane, bilo naših saveznika iz Nato saveza, a to su sve sjajne vijesti. U nekom trenutku ćemo morati ponovo da popunimo te zalihe, pa će poslovanje napredovati u narednim godinama“.

Oružje Ukrajini, profit prodavcima

Rat u Ukrajini stvarno je uživanje za takve kao što su Raytheon i Lockheed Martin. Pre svega, biće ugovora za snabdijevanje oružjem kao što je protiv-vazdušna raketa Stinger i protivtenkovska raketa Javelin koju Vašington već isporučuje Ukrajini u hiljadama komada. Veći priliv profita se očekuje i od posleratnog povećanja ulaganja u nacionalnu bezbjednost SAD i Evrope.

Zaista, direktni transferi oružja Ukrajini su odraz samo jednog dijela dodatnih isplata američkim vojnim ugovaračima. Samo u ovoj fiskalnoj godini garantovana im je značajna korist od Pentagonove Inicijative za bezbjednosnu pomoć u Ukrajini (USAI) i programa inostranog vojnog finansiranja Stejt departmenta: iz oba ova fonda finansira se nabavka američkog naoružanja i druge opreme, kao i vojna obuka. To su dva primarna kanala za vojnu pomoć Ukrajini od kada je Rusija zauzela Krim 2014. Od tada su Sjedinjene Države izdvojile oko 5 milijardi dolara bezbjednosne pomoći toj zemlji.

Prema Stejt departmentu, Sjedinjene Države su takvu vojnu pomoć pružile da bi pomogle Ukrajini da „očuva svoj teritorijalni integritet, obezbijedi svoje granice i unapredi interoperabilnost sa Nato savezom“. Dakle, kada je prošle godine počelo gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici, Vašington je smjesta podigao ulog. Evropska komanda SAD je 31. marta 2021. proglasila „potencijalnu neposrednu krizu“, s obzirom na procjenu da se duž granice i na Krimu već nalazi 100.000 ruskih vojnika. Krajem prošle godine, Bajdenova administracija poslala je Ukrajini 650 miliona dolara u oružju, uključujući protivavionsku i protivoklopnu opremu kao što je protivtenkovska raketa Javelin kompanija Raytheon/Lockheed Martin.

Uprkos visokom stepenu američke vojne pomoći, ruske trupe su izvršile invaziju na Ukrajinu u februaru. Od tada su se SAD prema izvještajima Pentagona obavezale da će toj zemlji pružiti oko 2,6 milijardi dolara vojne pomoći, čime je Bajdenova administracija ukupno dostigla preko 3,2 milijarde dolara pomoći, a ta suma će još rasti.

Nešto od te pomoći obuhvaćeno je martovskim hitnim paketom pomoći za Ukrajinu, za koji je bila potrebna direktna nabavka oružja od odbrambene industrije, uključujući dronove, laserski navođene raketne sisteme, mitraljeze, municiju i ostalo. Glavne vojno-industrijske korporacije sada će tražiti ugovore sa Pentagonom za isporuku tog dodatnog oružja, dok se spremaju da popune zalihe Pentagona ispražnjene posle isporuka Ukrajini.

Više od polovine Pentagonovog udela od 6,5 milijardi dolara u paketu hitnih troškova za Ukrajinu namijenjeno je za popunjavanje zaliha ministarstva odbrane. Sve u svemu, poslanici su izdvojili 3,5 milijarde dolara za taj poduhvat, 1,75 milijardi više nego što je predsednik uopšte tražio. Takođe su povećali finansiranje za 150 miliona dolara kroz program Stejt departmenta za inostrana vojna ulaganja, na ime Ukrajine. Ti iznosi ne obuhvataju urgentno finansiranje Pentagonovih troškova nabavke i održavanja oružja.

Predsjednik Bajden je nedavno potvrdio da ćemo „dati Ukrajini oružje da se bori i brani kroz sve teške dane koji su pred nama“.

Još jedna kolateralna korist od rata za Lockheed, Raytheon i ostale trgovce oružjem jeste pritisak predsjednika Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma Adama Smita (demokrate iz Vašingtona) uz republikanca Majka Rodžersa iz Alabame, da se ubrza proizvodnja protiv-vazdušne rakete nove generacije, koja će zamijeniti raketu Stinger. Na razmatranju kandidature u Kongresu, Vilijam LaPlante, najnoviji kandidat za šefa nabavke u Pentagonu, rekao je da je Americi potrebna pojačana proizvodnja bombi, projektila i bespilotnih letjelica.

Pentagonov zlatni rudnik

Za američke proizvođače oružja najveća korist od rata u Ukrajini nije trenutna prodaja oružja, koliko god bila značajna, već promena tona aktuelne debate o potrošnji Pentagona. Naravno, predstavnici tih kompanija već su uveliko širili priče o dugoročnom izazovu koji predstavlja Kina, što je krajnje preuveličana prijetnja, ali im je ruska invazija pala kao dar sa neba: ultimativni poziv za okupljanje zagovornika većih vojnih izdataka. Čak i prije rata, Pentagon je trebalo da dobije najmanje 7,3 biliona dolara tokom naredne decenije, što daleko premašuje troškove plana Build Back Better za državna ulaganja u socijalne programe, infrastrukturu i ekologiju koji je iznio predsjednik Bajden, u vrijednosti od 1,7 biliona dolara, koji su članovi Kongresa za koje je plan bio „preskup“ već blokirali. Treba imati u vidu i da bi se, s obzirom na trenutni skok u potrošnji Pentagona, lako moglo desiti i da tih 7,3 biliona dolara bude samo početna suma.

Zaista, zvaničnici Pentagona, poput zamjenice ministra odbrane Kejtlin Hiks, odmah su se pozvali na Ukrajinu u obrazloženju predloga budžeta Bajdenove administracije za nacionalnu bezbednost od rekordnih 813 milijardi dolara, a rusku invaziju označili su kao „akutnu pretnju svjetskom poretku“. Nekada bi ovakav budžetski zahtjev za fiskalnu 2023. bio bi zapanjujući, jer je to više od izdvajanja za naoružanje na vrhuncu ratova u Koreji i Vijetnamu, a za preko 100 milijardi dolara premašuje i ono što je Pentagon dobijao godišnje u jeku Hladnog rata.

Ali uprkos astronomskim iznosima republikanci u Kongresu, kojima se pridružio i značajan broj demokratskih kolega, već traže još. Četrdeset republikanskih članova Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma i Senata poslalo je pismo predsjedniku Bajdenu u kome traže povećanje vojne potrošnje od 5% mimo inflacije, što bi potencijalno značilo i do 100 milijardi dolara. U tipičnom maniru, Ilejn Lurija (demokratkinja iz Virdžinije), predstavnica distrikta u blizini vojnog brodogradilišta Newport News kompanije Huntington Ingalls, optužila je administraciju da „uništava mornaricu“ jer razmatra rashodovanje starih brodova kako bi se napravilo mjesta za nove. Ona se žali uprkos planu mornarice da potroši nevjerovatnih 28 milijardi dolara na nove brodove u fiskalnoj 2023.

Čija korist

Planirano povećanje izdvajanja za brodogradnju dio je predloženog fonda od 276 milijardi dolara za nabavku oružja, kao i za dalje istraživanje i razvoj, obuhvaćenog novim budžetom – što je i glavni izvor zarade za 5 najvećih ugovarača među proizvođačima oružja: Lockheed Martin, Boeing, Raytheon, General Dinamics i Northrop Grumman. Te kompanije već dijele više od 150 milijardi dolara godišnje kroz ugovore sa Pentagonom, a iznos će značajno porasti ako administracija i Kongres ostvare svoj plan. Za širi kontekst dovoljno je reći da je samo u fiskalnoj 2020. samo jedna od tih 5 kompanija, Lockheed Martin, naplatila 75 milijardi dolara vrijedne ugovore sa Pentagonom. To je znatno više od cjelokupnog budžeta Stejt departmenta, što je dramatičan dokaz koliko su prioriteti Vašingtona poremećeni, uprkos obećanju Bajdenove administracije da će „staviti diplomatiju na prvo mjesto“.

Pentagonov spisak oružanih želja za fiskalnu 2023. istovremeno je katalog očekivanih zarada velikih ugovarača. Na primjer, predloženi budžet u fiskalnoj 2023. za novu podmornicu sa balističkim projektilima klase Columbia, koju izrađuje General Dinamics Electric Boat iz jugoistočnog Konektikata, popeo se sa 5 na 6,2 milijarde dolara. Troškovi za kopneno oružje za strateško odvraćanje, novu interkontinentalnu balističku raketu (ICBM) kompanije Northrop Grumman, povećaće se za oko trećinu godišnje, na 3,6 milijardi dolara. Za kategoriju „protivraketna odbrana i uništenje“, za šta su specijalizovani Boeing, Raytheon i Lockheed Martin, predviđeno je izdvajanje od preko 24 milijarde dolara. Svemirski sistemi za upozoravanje na rakete, osnovni deo svemirskih snaga koje je formirala Trampova administracija, skočiće sa 2,5 milijardi u fiskalnoj 2022. na 4,7 milijardi dolara po ovogodišnjem predlogu budžeta.

Među raznim povećanjima, našlo se jedno iznenađenje: predloženo smanjenje nabavki problematičnih borbenih aviona Lockheed Martin F-35, sa 85 na 61 avion u fiskalnoj 2023. Razlog je jasan. Taj avion ima više od 800 identifikovanih nedostataka u dizajnu, a problemi sa njegovom proizvodnjom i performansama su legendarni. Srećom po Lockheed Martin, umanjenu narudžbinu ne prati proporcionalno smanjenje finansiranja. Dok će se broj novoproizvedenih aviona smanjiti za trećinu, stvarna budžetska izdvajanja za F-35 će biti snižena za manje od 10%, sa 12 na 11 milijardi dolara, što je iznos veći od ukupnog diskrecionog budžeta Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Otkako je kompanija Lockheed Martin dobila ugovor za borbene avione F-35, troškovi razvoja su se udvostručili, dok su zastoji u proizvodnji usporili projekat gotovo celu deceniju. Pa ipak, vojne službe su kupile toliko ovih letjelica da proizvođači ne mogu da isprate potražnju za rezervnim dijelovima. F-35 se ne može ni testirati, jer neophodan softver za simulaciju još nije dovršen i ne zna se kada će biti. Dakle, F-35 je još uvjek godinama daleko od pune proizvodnje, ako je ona uopšte u planu.

Brojni sistemi naoružanja kojima je zbog rata u Ukrajini zagarantovano izdašno finansiranje toliko su opasni ili nefunkcionalni da bi, poput borbenog aviona F-35, trebalo da budu ukinuti. Uzmimo za primjer nove interkontinentalne balističke projektile (ICBM). Bivši ministar odbrane Vilijam Peri opisao je ICBM kao „jedno od najopasnijih oružja na svijetu“, jer predsjednik u kriznoj situaciji ima samo nekoliko minuta da odluči da li da ih lansira, što značajno uvećava rizik od slučajnog nuklearnog rata izazvanog lažnim upozorenjem. Nema smisla ni kupovati nosače aviona za 13 milijardi dolara po komadu, posebno zato što najnovija verzija ima problema čak i sa uzletanjem i sletanjem aviona i više je podložna napadima raketa velike brzine nove generacije.

Ono malo pozitivnih strana u novom budžetu, kao što je odluka mornarice da povuče nepotrebni i nefunkcionalni primorski borbeni brod, tip plovila dizajniranog za više zadataka od kojih nijedan ne izvršava kako treba, lako bi moglo propasti zahvaljujući pojedinačnim državama i okruzima u kojima se ti sistemi grade i održavaju. U predstavničkom domu postoji moćan kokus za borbene avione, koji je 2021. skupio podršku više od trećine članova Kongresa za zahtjev da se kupi više F-35 aviona nego što su Pentagon i vazduhoplovstvo tražili, što će bez sumnje ponoviti i ove godine. Kokus za brodogradnju, kojim zajednički predsjedavaju kongresmeni Džo Kortni (demokrata iz Konektikata) i Rob Vitman (republikanac iz Virdžinije), boriće se protiv plana mornarice da povuče stare brodove radi kupovine novih. (Oni bi više voleli da mornarica i zadrži stare i kupi nove.) I „Koalicija ICBM“ koju čine senatori iz država gdje postoji proizvodnja za ICBM, ima gotovo savršen skor u sprečavanju smanjenja finansiranja oružja, a očekuje se da i ove godine uspešno odbrani budžetsku alokaciju.

Ka novoj politici

Osmišljavanje razumne, realne i priuštive odbrambene politike uvek predstavlja izazov, a on će biti još teži zbog rata u Ukrajini. Ipak, s obzirom na to gdje idu naši poreski dolari, to bi bilo vrijedno truda. Novi pristup trebalo bi da smanji broj Pentagonovih privatnih ugovarača prodaje oružja, što se odnosi na stotine hiljada ljudi angažovanih na razne načine u suvišnim poslovima koje bi jeftinije obavljali državni činovnici. Procjenjuje se da bi smanjenje izdataka za posrednike u prodaji oružja od 15% značilo uštedu od oko 262 milijarde dolara tokom 10 godina.

Tri decenije dug Pentagonov plan „modernizacije“ od skoro 2 biliona dolara, za izgradnju nove generacije nuklearnih bombardera, projektila i podmornica, uz nove bojeve glave, trebalo bi ukinuti u skladu sa nekom vrstom nuklearne strategije za odvraćanje koju je razvila organizacija za nuklearnu politiku Global Zero. Zapanjujuće razmjere globalnog vojnog prisustva SAD – koje prosto poziva na nastavak sukoba, sa više od 750 vojnih baza posijanih po svim kontinentima osim Antarktika i antiterorističkim operacijama u 85 zemalja – trebalo bi radikalno smanjiti.

Prema navodima Radne grupe za održivu odbranu Centra za međunarodnu politiku, kao i prema analizi alternativnih pristupa odbrani koju je sprovela Kongresna kancelarija za budžet, čak i relativno minimalističkim strateškim preispitivanjem moglo bi se uštedjeti najmanje bilion dolara u narednoj deceniji, dovoljno za avans investicija u javno zdravlje, sprečavanje ili ublažavanje najtežih posledica klimatskih promjena, ili bar za početno smanjenje rekordnog nivoa nejednakosti u prihodima.

Naravno, nijedna od ovih promjena neće se desiti bez suprotstavljanja moći i uticaju vojno-industrijsko-kongresnog kompleksa, što je hitan i težak zadatak u trenutku dok se u Evropi proliva krv. Ali to je borba vrijedna truda, za bezbjednost svijeta i budućnost planete. Jedno je sigurno: nova zlatna groznica potrošnje na „odbranu“ biće katastrofalna za sve nas izvan vojnog kompleksa.

William D. Hartung i Julia Gledhill, TomDispatch, 17.04.2022.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 04.05.2022.