Što je bliži rok za dostavljanje obavezujućih ponuda za većinski paket akcija beogradske Komercijalne banke raste nestrpljenje i zagovornika i protivnika privatizacije te treće po veličini banke u Srbiji, piše NIN.
Taj nedjeljnik podsjeća da su u trci za Komercijalnu banku ostala samo četiri igrača, tri banke – austrijska Rajfajzen, slovenačka NLB i srpska AIК banka, i američki investicioni fond Riplvud advajzers.
Trenutna tržišna vrijednost Komercijalne banke je oko 470 miliona eura. Država je, prema evidenciji u Centralnom registru, vlasnik 48,65 odsto akcija banke, još 24,23 odsto će prije prodaje banke otkupiti od EBRD, a 10,15 procenata od IFC.
Po sadašnjoj cijeni na berzi svih 83,23 odsto akcija Komercijalna banke za koje se očekuje ponuda vrijedjelo bi više od 390 miliona eura.
Upravo toliko je, prema pisanju Danasa koje niko nije demantovao, u neobavezujućoj ponudi bila spremna da plati Rajfajzen banka, AIК je ponudila 430 miliona, NLB 450 miliona eura, a ni nezvanično se ne zna ponuda Riplvuda.
“Ako je zaista riješena da proda Кomercijalnu, problem za Vladu Srbije moglo bi da bude podgrijavanje nerealnih očekivanja”, piše NIN i ukazuje da niko u Vladi ne strahuje da bi to mogao biti račun bez krčmara, i da “oprez nalaže da se ražanj ne šilji dok je zec još u šumi”.
Ovaj nedeljnik navodi da je Evropska komisija NLB banci, zbog velikog udjela rizičnih kredita, još 2013. nametnula brojna ograničenja. Jedno od njih je da, ako do tada ne bude privatizovana, mora najkasnije do kraja 2019. da proda sve firme-ćerke, a najveća slovenačka banka još traži kupca za NLB Vita osiguranje, u kojem ima 50 odsto vlasništva, sa malim šansama da kupoprodajna transakcija bude završena do sredine 2020.
“Po nekim tumačenjima to znači da NLB prije toga ne bi smjela da učestvuje na bilo kakvom tenderu, pa ni za Кomercijalnu banku”, piše NIN.
Dodaje se da “nije beznačajno ni to što je u aprilu prošle godine Evopska komisija pokrenula postupak zbog sumnje da je vlada u Ljubljani, suprotno pravilima EU, finansijski pomogla NLB-u sa čak 1,6 milijardi eura”.
“Planove NLB-a za širenje u Srbiji mogla bi da poremeti i eventualna tužba akcionara. Slovenačka država je u novembru 2018. kroz inicijalnu javnu ponudu prodala 59 odsto akcija NLB-a za 609 miliona eura, što je bio dio zahtijeva EК, da se udeo države do kraja ove godine smanji na 25 odsto plus jednu akciju NBL-a”, piše NIN.
Pitanje je, navodi se u tekstu, i da li bi, ako ima ozbiljne namjere, NLB prije kupovine Кomercijalne do kraja godine morala da ide u još jednu dokapitalizaciju, “što je praktično neizvodljivo, a vjerovatno i rizično, s obzirom da je u junu Slovenački državni holding 10 odsto akcija NLB prodao za 109,5 miliona eura, ili za skoro osam odsto ispod cijene koja se za jednu akciju te banke mogla dobiti dan ranije na Ljubljanskoj berzi”.
“Uz to, pojedinim berzanskim ekspertima nije baš jasno zašto je cijena akcija NLB bila 65 odsto, a sada je navodno spremna za Кomercijalnu da plati 80 odsto knjigovodstvene vrijednosti i to u trenutku kada je neto dobit NLB-a na silaznoj putanji – u 2017. bila je 225 miliona eura, u 2018. je pala na 204 miliona, a u prvoj polovini ove godine je 94 miliona eura”, ističe NIN.
Kako se navodi, “nervozu dodatno unosi to što na sajtu NLB još uvjek nije objavila odluke Nadzornog odbora i Skupštine akcionara, a bez njihove saglasnosti nije realno očekivati da se može učestvovati u jednoj ozbiljnoj akviziciji, čija se vrijednost procjenjuje na više stotina miliona eura”.
NIN-u je NLB Grupi rečeno da je ta banka, pored vodeće uloge u Sloveniji, prisutna na svim tržištima nekadašnje zajedničke države gde ima, osim u Srbiji, tržišno učešće iznad 10 odsto.
“To je razlog da NLB Grupa stalno traži načine da, uz brz organski rast, koji je ostvarila NLB banka Beograd, dodatno ojača svoju poziciju u Srbiji. Pažljivo pratimo situaciju na tržištu i aktivno razmatramo i analiziramo mogućnosti za eventualna spajanja i akvizicije, a sve to uz produbljeno razmatranje kako bi se povećala vrijednost za naše akcionare”, naveli su NLB-u.
U slovanačkoj banci su napomnuli i da su svesni ograničenja EК, po kojima kapitalna adekvatnost (odnos kapitala i ukupnih plasmana) ne bi smjela da padne ispod 14,75 odsto.
