Zbog rata u Ukrajini i straha od poremećaja snabdijevanja produbljuje se neizvjesnost na tržištu nafte i gasa. Cijena gasa i juče je išla preko 2.250 dolara, a barela nafte i do 118 dolara.

Evropska unija pokriva 40 odsto potreba za gasom, a 30 odsto za naftom iz Rusije i isporuke su za sada redovne. Međutim, zabrinjava što je Ukrajina zatražila od Unije da ne kupuje gas od “Gasproma”, a Vašington poručio da je za uvođenje sankcija i ruskom energetskom sektoru, i da analiziraju koliki će to imati uticaj na globalno tržište.

“Sa Zapada je bilo takvih stavova i vijesti da se ruska nafta može embargovati imajući u vidu da postoje drugi proizvođači, da je nju moguće zamijeniti kod evropskih kupaca. Što se tiče ruskog gasa, njega niko do sada nije spominjao da bi mogao da bude na spisku tog kompleksa sankcija koje je Zapad uveo ili će uvesti Rusiji. Zašto? Zato što objektivno u jednom kratkoročnom periodu nema alternativu za ruski gas”, navodi za RTS Srećko Đukić, ekonomista i bivši diplomata.

Zemlje Evropske unije traže alternativna rješenja: Njemačka izlaz vidi u tečnom gasu, Mađarska je popunila više od 50 odsto zaliha. U Austriji kažu da nemaju opciju da brzo zamijene ruski gas. Isto je i u Bugarskoj, gdje stručnjaci predlažu “hitni krizni plan B”.

“Bugarska će teško da podmiri svoje potrebe za gasom, jer 94 odsto je zavisna od Rusije. Za slučaj gasne krize, Vlada bi trebalo da preduzme hitne mjere za sklapanje posebnih sporazuma solidarnosti sa Grčkom, Rumunijom i Turskom. Takvi sporazumi su dio evropske uredbe o bezbjednosti snabdijevanja gasom”, navodi Martin Vladimirov iz Centra za direktnu demokratiju.

Rusija je drugi svjetski izvoznik nafte i tijesno sarađuje sa OPEK-om. A zemlje izvoznice dogovorile su se da zadrže dosadašnji nivo proizvodnje “crnog zlata” do avgusta.