Crnogorska ekonomija će, prema najnovijim prognozama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW), ove godine rasti 3,5 odsto.
Iz Instituta su u najnovijem proljećnom izvještaju, u koji je agencija Mina-business imala uvid, prognozirali da će crnogorska ekonomija u narednoj godini ojačati 3,7 odsto, a u 2024. godini 3,3 odsto.
U slučaju negativnog scenarija, WIIW za Crnu Goru predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,8 odsto za ovu godinu, za narednu 2,2 odsto i za 2024. godinu 2,8 odsto.
WIIW je ukazao da rat u Ukrajini različito utiče na privrede 23 zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Predviđa se manji ekonomski rast u istočnoj i centralnoj Evropi i duboka recesiju u Ukrajini i Rusiji, prenosi Tanjug.
Institut polazi od takozvanog status kvo osnovnog scenarija, a ukoliko bi rat dalje eksalirao i Evropska unija (EU) uvela embargo na naftu i gas iz Rusije, u istočnoj i srednjoj Evropi bi bio zabilježen i pad privrede.
Osnovni scenario WIIW za članice EU centralne i istočne Evrope, predviđa rast od 2,5 odsto, a u slučaju negativnog scenarija i blagu recesiju od 0,9 odsto.
Ukrajina i Rusija zabilježiće ove godine, u zavisnosti od scenarija, masivni pad. Ukrajina od 38 do 45 odsto BDP-a, a Rusija od devet do 15 odsto BDP-a.
I Turska, kao druga najveća ekonomija regiona, rasla bi u najboljem slučaju 2,7 odsto, a u najgorem 2,5 odsto.
Ukrajina će ove godine izgubiti jednu trećinu do polovine svog BDP-a. Izgledi za tu zemlju su loši i zavise od daljeg toka rata.
“I u slučaju primirja i političkog rešenja, snažan privredni rast može se očekivati tek 2024. godine, pošto će se privatni investitori sporo vraćati u zemlju”, rekao je ekonomista WIIW i glavni autor proljećne prognoze, Vasilij Astrov.
Rusija, prema WIIW, zbog zapadnih sankcija, ove godine će biti suočena sa padom privrede i visokom inflacijom od najmanje 20 odsto.
Direktne posljedice rata, za većinu zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, u ovoj godini ostaju ograničene.
Gubici iz trgovine sa Ukrajinom i Rusijom u prosjeku iznose 0,5 odsto BDP-a.
Rat u Ukrajini taj region najviše pogađa snaznim rastom cijena energenata i namirnica, što smanjuje realne prihode domaćinstava i time utiče na potrošnju.
“Ukoliko bi došlo do embarga na energente, stopa inflacije u gotovo svim zemalja regiona bila bi dvocifrena”, ocijenio je Astrov, dodajući da bi u Turskoj, čak i u najpovoljnijem scenariju, bila 55 odsto.
