Ministar pomorstva Filip Radulović u svom autorskom tekstu za portal Bankar govori u značaju evropskih integracija na ekonomski rast Crne Gore, naglašavajući da ulazak Crne Gore u Evropsku uniju otvara vrata većim investicijama, rastu konkurentnosti i pristupu značajnim fondovima za razvoj infrastrukture i privrede. Reforme koje prate proces integracije osnažiće ekonomsku stabilnost, smanjiti nezaposlenost i podstaći održivi rast. Evropska perspektiva donosi priliku da Crna Gora dostigne viši nivo ekonomskog razvoja i postane atraktivno tržište za domaće i strane investitore, ističe Radulović koji se na početku svog autorskog teksta osvrnuo i na razloge povratka iz SAD u Crnu Goru.
Autorski tekst koji prenosimo možete pročitati u nastavku.
Za početak, želio bih da se osvrnem na moj dolazak u Crnu Goru i razloge zbog kojih sam nakon više od 30 godina života i rada odlučio da napustim “obećanu zemlju”. Sjedinjene Američke Države daju svima priliku za učenje i rad, i drago mi je da sam imao priliku da se školujem na prestižnim obrazovnim ustanovama, a radno iskustvo stičem renomiranim svjetskim kompanijama poput Tesle. Crnu Goru sam napustio kao beba, a vratio sam se kao ostvaren čovjek sa izgrađenom ličnošću i značajnim radnim iskustvom. Nakon što se moja porodica vratila odakle je otišla, osjetio sam potrebu da i ja da treba da dođem u Crnu Goru, smatrajući da zemlja u razvoju koja želi da bude dio evropske zajednice sa ogromnim ekonomskim i finansijskim potencijalima ima šta da mi ponudi, ali i željom da sam doprinesem prosperitetu države. Svoje imenovanje za ministra saobraćaja i pomorstva, a kasnije i pomorstva, nisam shvatio kao privilegiju, već kao obavezu da dam svoj maksimum da naša zemlja što prije postane članica Evropske unije, ne samo zbog članstva, već zbog brojnih benefita koje naši sugrađane očekuju. A toga nema bez zakona, reformi i spremnosti svih institucija u državnom aparatu da daju svoj doprinos. Zbog toga sam za svoj autorski tekst kao temu upravo uzeo članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, kako bih ukazao na značaj ovog procesa.
Ulazak Crne Gore u Evropsku uniju predstavlja značajnu priliku za unapređenje zemlje u svim ključnim segmentima – od ekonomske stabilnosti i političkog razvoja, do poboljšanja životnog standarda građana. Međutim, proces pristupanja zahtijeva ozbiljne reforme i usklađivanje sa evropskim standardima, što se može smatrati izazovom, ali i dugoročnim potencijalom za dalji napredak.
Pristup Evropskoj uniji donosi brojne koristi za Crnu Goru, kako na polju ekonomije, tako i u oblasti zaštite životne sredine i društvene odgovornosti. Kroz korišćenje EU fondova, usklađivanje sa zakonodavstvom u oblastima energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i socijalne inkluzije, Crna Gora ima mogućnost da postigne održiv ekonomski rast i poboljša kvalitet života svojih građana. Takođe, institucionalne reforme koje su neophodne za ulazak u EU biće ključne za izgradnju stabilnijeg i efikasnijeg sistema.
Najvažnija reforma su reforme u oblasti vladavine prava, koje su prethodne vlade godinama ignorisale. Pitanje je zašto? Po mom mišljenju, to je bilo tako da politička elita ne bi morala da dijeli vlast sa građanima, a sva vlast bi bila koncentrisana na vrhu političkog lanca. Sa pravednijim sudskim sistemima to znači da prosečan građanin može da učestvuje u podeli vlasti jer je pravosudni sistem prirodni je oslonac za svakog zdravog društva. Jedan od ishoda pravednog pravosudnog sistema su više stranih direktnih investicija, jer je manji rizik od korupcije koji utiče na njihov povraćaj ulaganja.
Pored toga, iskustva drugih zemalja koje su nedavno postale članice EU, poput Rumunije i Bugarske, pokazuju da članstvo u Uniji može značajno ubrzati ekonomski prosperitet. Naime, ove zemlje su tokom poslednjih godina postigle visok nivo prihoda, što je postalo moguće zahvaljujući pristupu EU fondovima i implementaciji reformi u različitim sektorima.
Prema podacima svjetske banke, Bugarska, koja je postala članica EU 2007. godine, doživjela je značajan rast BDP-a po glavi stanovnika. U periodu od 2008. do 2019. godine, BDP po glavi stanovnika je rastao svake godine, iako je u početku bio ispod EU prosjeka. Do 2019. godine, Bugarska je dostigla nivo BDP-a od oko 9.000 eura po glavi stanovnika, dok je nedavno, zahvaljujući rastu BDP-a, postala dio grupe zemalja sa visokim prihodom od skoro 16.000 eura po glavi stanovnika.
Za Crnu Goru, trenutni BDP po glavi stanovnika iznosi 12.800 dolara, što je na nivou srednjih prihoda. Međutim, sa daljim napretkom, kao što je planirano kroz reforme poput „Evropa sad 2“, zemlja ima potencijal da dostigne visoki prag prihoda od 14.000 dolara po glavi stanovnika. Ovaj program provodi seriju reformi koje podstiču investicije, konkurentnost i proizvodnju, a koje ce značajno poboljšati poslovnu klimu i socijalnu zaštitu. Očekivani efekti mogu se vidjeti u kratkoročnom i srednjoročnom periodu kroz povećanje zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti, kao i rast produktivnosti i prihoda.
U dužem periodu, ove reforme mogu doprinijeti stabilnijem ekonomskom rastu, a time i višem životnom standardu. Reforme su ključni koraci u procesu integracije Crne Gore u razvijene evropske ekonomije, što će nesumnjivo imati dugoročne pozitivne efekte na BDP po glavi stanovnika, kao i na ukupnu ekonomsku situaciju zemlje.
Ulazak Crne Gore u EU ne samo da znači političku stabilnost, već i otvara vrata za dalji ekonomski razvoj, jačanje društvenih sistema i povećanje kvaliteta života građana.
