Crna Gora bilježi pozitivne trendove na tržištu rada, kazao je ministar rada i socijalnog staranja Kemal Purišić.
Podaci pokazuju da je krajem 2018. bilo 7 000 više zaposlenih u odnosu na isti period godinu ranije. Obećava i da će penzije i dalje biti redovne i stabilne.
Purišić kaže da postoji ozbiljna zainteresovanost Vlade da se razgovara o povećanju minimalne zarade.
On je zadovoljan rezultatima resora na čijem je čelu u prethodnoj godini. Kako je kazao bilježimo pozitivne trendove kod svih pokazatelja tržišta rada.
„U odnosu na novembar, to su nam zadnji raspoloživi podaci 2017. u novembru 2018. godine imamo više zaposlenih za blizu 7 hiljada osoba, što je obezbijedilo rast stope zaposlenosti od 3,8 odsto.“
Ministar kaže da je sve to rezultat privrednog rasta. Očekuje da ovakav trend ostane do kraja godine, što će pozitivno uticati na ukupnu crnogorsku ekonomiju.
„Sve to je smanjilo stopu nezaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu za nekih 4, 2 odsto, odnosno ona je smanjena na nekih 17, 8 odsto i brojčano ona je smanjena za 9 800 nezaposlenih na tržištu rada. To je naravno unaprijedilo i životni standard stanovništva,“ kaže on.
Na pitanje koliki je trenutni minus u Fondu PIO i mogu li građani koji sada počinju da rade i uplaćuju doprinose biti sigurni da će imati penziju od države kada sa 65 godina pođu u penziju Purišić kaže da je penzioni sistem jedan od najstabilnijih sistema i država čak i u vremenu krize uskače i pokriva deficit u penzionom fondu.
“Tako da mogu da kažem da će penzije i dalje biti redovne, stabilne i redovno usklađivane u skladu sa Zakonom i predviđenim načinom,“ poučuke on.
Godišnje za socijalnu pomoć se izdvaja blizu 80 miliona eura. Prvi čovjek resora kaže da je funkcionisanje socijalnog kartona od kapitalne važnosti za državu.
„Socijalni karton je obezbijedio da socijalna politika bude efikasnija, da se ostvare uštede, da se raspoloživi socijalni fondovi usmjeravaju tamo gdje je najpotrebnije.“
Dodaje da su u 2018- oj za potrebe jednokratne pomoći izdvojili oko 591 hiljadu eura, a da je to pravo koristilo 6 563 lica.
“Prosječan iznos jednokratne socijalne pomoći je bio oko 78 eura. Različiti su rasponi zavisno od potreba.“
„Stopa apsolutnog siromaštva je za CG za 2017. 4, 4 posto što je značajno manje od onoga što smo imali prije pet godina, 2013-e to je bilo oznad devet odsto. Linija relativnog siromaštva je nešto iznad onoga što je u EU, nekih 6,7 posto je veća nego tamo, ali je negdje manja nego što je u zemljama regiona. Ono što me posebno raduje da je raspoloživi nivo dohotka porastao za ovih pet godina za nekihi 15, 3 odsto, što govori da su razni socijalni slojevi u društvi imali koristi od ekonomskog rasta koji se dešavao zadnjih godina,“ dodaje Purišić.
Dodaje da se povećanje zarada oozbiljno razmatra u Socijanom savjetu i da će do kraja februara imati završen rad radne komisije.
“Nadam se da ćemo do kraja prvog kvartala kontitusati taj predlog i uputiti ga na odlučivanje Vladi. Ono što ohtabruje je da u Vladi postoji ozbiljna zainteresovanost da se obje incijative ozbiljno razmotre i nadam se da se nađe neko rješenje koje bi išle u prilog obje inicijative.“
Purišić ocjenjuje i da Socijalni savjet sve kvalitetnije radi i podsjeća da su tokom prethodne godine usvojena četiri nova zakona iz oblasti rada, da ih je još šest u pripremi i da je pozitivna klima, koja vlada u tom tijelu primijećena i van Crne Gore.
To je, zaključuje, jako bitno u kontekstu predstojećih izazova po okončanju pregovaračkog procesa, kako bi CG bila spremna da odgovori na konkurentnost evropskog tržišta rada.
(NovaM)
