Na sastanku koledža Evropske komisije (EK), koji će biti održan 16. oktobra, očekuje se da ova institucija i formalno usvoji reformske agende za pet država Zapadnog Balkana.
Bosna i Hercegovina je jedina zemlja regiona kojoj neće odobriti reformsku agendu, jer je Sarajevo u septembru poslalo Briselu nepotpun dokument koji ne ispunjava kriterijume EK.
Odbor pretpristupne pomoći (IPA), u kome učestvuju države članice Evropske unije (EU), dao je 11. oktobra „zeleno svjetlo“ za reformske agende Crne Gore, Albanije, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije.
Evropska unija navodi da ostaje spremna da odobri reformsku agendu Bosne i Hercegovine čim bude završena i priloži je paketu koji je odobrila za sve ostale zemlje regiona.
Slijedi potpisivanje sporazuma i njihova ratifikacija
Nakon što formalno usvoji reformske agende, Evropska komisija će biti spremna da pređe u fazu potpisivanja sporazuma sa svakom državom korisnicom.
One, potom, trebaju ove dogovore ratifikovati u njihovim parlamentima.
Ratifikacija je neophodna jer se države moraju obavezati da će vratiti novac koji će iz Plana rasta dobiti u obliku kredita.
Naime, šest milijardi eura, koliko obuhvata Plan rasta za region će se podijeliti na dva dijela.
Dvije milijarde će države dobiti u obliku grantova, odnosno bespovratne pomoći, a preostale četiri miljarde u obliku kredita sa veoma povoljnim kamatama.
Zbog procedura koje treba ispoštovati, a koje zahtijevaju određen vremenski period, teško je predvidjeti kada će to biti.
Međutim, Evropska komisija radi ka primjeni takozvanog „predfinansiranja“, kako bi po sedam odsto od cjelokupnog iznosa, uplatila zemljama prije nego što se okončaju sve procedure.
Koliko će zemlje dobiti u prvoj fazi?
Raspodjela finansijskih sredstava iz Plana rasta se bazira na broju stanovnika svake zemlje i domaći bruto proizvod.
Prema preliminarnoj kalkulaciji, Albanija će moći dobiti ukupno 922 miliona eura, od čega će 64,5 miliona biti u obliku „predfinansiranja“.
Crna Gora će ukupno dobiti 383 miliona eura, a od toga 26,8 miliona u obliku „predfinansiranja“
Bosna i Hercegovina, kada izradi kompletnu reformsku agendu, imaće 1,85 milijardi eura, a 76 miliona kao „predfinansiranje“.
Kosovo će imati na rasploaganju 880 miliona eura, od kojih, 61 miliona u obliku „predfinansiranja“.
Sjeverna Makedonija će imati na raspolaganju 750 miliona eura, a predfinansiranje bi bilo u iznosu 52,5 miliona.
Srbija će imati na raspolaganju 1,58 milijardi eura, a prva uplata u obliku predfinansiranja bi bila u iznosu od 111 miliona eura.
Mađarsko predsjedavanje Evropskom unijom, saopštilo je da je predfinanciranje moguće tokom mandata ove države na čelu EU, koje ističe 31. decembra.
