Džozef je godinama vodio sopstveni biznis i sakupio pristojnu ušteđevinu za penziju. Planirao je da iskoristi novac za kupovinu bungalova bez hipoteke za njega i njegovu suprugu gdje bi proveli ostatak života. U pokušaju da dopune ušteđevinu, uvučen je u onlajn ulaganje – konkretno u trgovinu kriptovalutama koja ga je ostavila na milost i nemilost sumnjivim prevarantima i iscrpjela mu životnu ušteđevinu.
„Moja supruga i ja smo veoma uznemireni”, rekao je.
„Nestali su naši planovi i način života.”
Njegovo pravo ime nije Džozef.
Ima sedamsedesetak godina i osjeća se povrijeđeno i izbezumljeno zbog onoga što se dogodilo.
„Želio sam da se bavim ovom onlajn trgovinom jer su svi govorili kako je to dobro i da bi nam obezbijedio bolji način života”, rekao je.
Pod pretpostavkom da ostvaruje profit, uvučen je u začarani krug ulaganja, ali više kako bi izvukao novac nazad.
Prevaranti su rekli da im treba njegovih 10 odsto da bi izvukao novac.
Rekao je da je bio bolestan i da se srušio dok su razgovarali telefonom, a da su oni i dalje bili na vezi kada je stigla hitna pomoć.
Dok je bio bolestan stalno je dobijao tekstualne poruke u kojima su tražili više para.
Tako zbunjen pristao je im da prebaci još novca i na kraju je izgubio više od 250.000 funti (skoro 300.000 eura).
Banke su izdavale upozorenja povodom prevara u trgovini kriptovalutama i da je malo vjerovatno da će mu nadoknaditi bilo kakav gubitak.
„Mislio sam da dobro baratam sopstvenim novcem, a kada sam izašao iz bolnice zaista me je šokiralo ono što sam učinio”, rekao je.
Novac je bio namijenjen za njihove penzije i bilo kakvu buduću zdravstvenu zaštitu koja im je potrebna.
„Pošto sam penzioner, nemam sredstava da povratim novac koji sam izgubio.”
Iz savjetodavne i dobrotvorne britanske organizacije Citizens Advice kažu da se 36 miliona odraslih ljudi našlo na meti prevaranata ove godine.
Od toga je 12 odsto onih kojima je ponuđeno lažno ulaganje ili šema za brzo bogaćenje.
„Prevare se pojavljuju u mnogim oblicima, bilo da je u pitanju šema za brzo bogaćenje ili neko romantično obećanje. Lako je pomisliti da se to vama nikada neće dogoditi, ali je realnost takva da svako može da postane meta i svako može biti prevaren”, kazao je Metju Apton, politički direktor ove dobrotvorne organizacije.
Moguća šteta
Mnoge dobrotvorne organizacije su tražile da se prevarantske reklame uvrste u vladin predlog Zakona o bezbjednosti na mrežama, koji će se uskoro naći pred poslanicima i lordovima.
Iz jednog od njih – Institut za politiku mentalnog zdravlja i novca (Money and Mental Health Policy Institute), kažu da su milioni korisnika interneta, posebno oni sa problemima mentalnog zdravlja, u opasnosti da od prevaranata izgube novac ili povjerljive lične podatke.
Kažu i da postoji rizik od zabune jer se od tehnoloških kompanija očekuje da uklone neke prevare sa njihovih sajtova, ali ne i druge.
Osnivač dobrotvorne organizacije Martin Luis kaže: „Velika Britanija se suočava sa epidemijom prevarantskih reklama.”
„Naša pravila oglašavanja se tiču lažnih tvrdnji o čistoći proizvođača sapuna za glancanje površina, a ne bave se sofisticiranim, psihološki vještim, digitalnim organizovanim kriminalnom, stacioniranim širom svijeta. Tako mnogi prevaranti ostaju bez traga, neistraženi i nekažnjeni. Mnogi prođu nekažnjeno sa ovim zločinima.”
Izvor: BBC na srpskom
