Strukturne slabosti u Crnoj Gori, pogoršane pandemijom koronavirusa, naglasile su snažnu potrebu za reformama u zemlji, ocijenjeno je u zaključcima ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske, koje je usvojio Evropski savjet na sjednici u Briselu. Na ekonomski oporavak bi, dodaju u EU, pozitivno uticali dalji napredak u borbi protiv korupcije, poboljšanje vladavine prava, jačanje institucija i socijalnog dijaloga. U pogledu specifičnih strukturnih reformi, glavni izazovi koje postavlja Kovid-19 su povezani sa jačanjem sektora javnog zdravstva, očuvanjem zaposlenosti i poboljšanjem socijalne zaštite, unapređenjem poslovnog okruženja i pružanjem podrške privatnom sektoru.
Ministri finansija zemalja Evropske unije, predstavnici Evropske Komisije i Evropske Centralne Banke održali su sastanak sa kolegama iz Zapadnog Balkana i Turske, u okviru godišnjeg ekonomskog i finansijskog dijaloga sa EU.
Ministri su usaglasili zajedničke zaključke u kojima se navode ključni ekonomski izazovi za Zapadni Balkan i Tursku, kao i smjernice koje se odnose na najprioritetnije socio-ekonomske reforme u regionu nakon izbijanja pandemije korona virusa.
“Očekuje se da će se crnogorska ekonomija, koja je veoma zavisna od sektora turizma, pogoršati u 2020. godini zbog negativnih efekata epidemije korona virusa”, navodi se u zaključcima.
Na sastanku je zaključeno da su strukturne slabosti crnogorske ekonomije pogoršane izbijanjem pandemije Kovida-19, ističući snažnu potrebu za strukturnim reformama.
“Efikasne i dobro koordinisane strukturne reforme doprinijeće ublažavanju uticaja pandemije i ubrzati ekonomski oporavak nakon krize. Odgovor Vlade će biti od presudnog značaja za oblikovanje ekonomije u postkriznom kontekstu. Na ekonomski oporavak bi takođe pozitivno uticali dalji napredak u borbi protiv korupcije, poboljšanje vladavine prava, jačanje institucija i socijalnog dijaloga. U pogledu specifičnih strukturnih reformi, glavni izazovi koje postavlja Kovid-19 su povezani sa jačanjem sektora javnog zdravstva, očuvanjem zaposlenosti i poboljšanjem socijalne zaštite, unapređenjem poslovnog okruženja i pružanjem podrške privatnom sektoru”, navodi se u zaključcima.
Fiskalnom politikom ublažiti uticaj krize na rast i zaposlenost
Učesnici sastanka pozvali su Crnu Goru da uz pomoć fiskalne politike ublaži uticaj krize na rast i zaposlenost.
“Dok se dopušta povećavanje izdataka za zdravstvo tokom krize, treba raditi na jačanju srednjoročne održivosti javnih finansija ograničavanjem ukupne potrošnje na zarade, uključujući preduzimanje konkretnih koraka u implementaciji plana optimizacije javne uprave. Vlada se takođe poziva da uspostavi funkcionalan centralizovani sistem zarada u javnom sektoru”, ističe se u zaključcima.
Ministri finansija zemalja Evropske unije, predstavnici Evropske Komisije i Evropske Centralne Banke pozvali su Crnu Goru da u cilju ekonomskog oporavka, uvrsti pouzdanu analizu troškova i koristi (cost-benefit analiza) kao sastavni dio upravljanja javnim investicijama.
“Crnogorske vlasti su i ove godine pozvane da preduzmu korake ka uspostavljanju Fiskalnog savjeta, nakon obavljanja konsultacija o ponuđenim opcijama sa svim zainteresovanim stranama, uključujući i EU. Jedna od predloženih koraka je i uvođenje sistema elektronskog fiskalnog računa (e-fiskalizacija)”, navode oni.
Od Crne Gore se traži da pažljivo prati izazove vezane za finansijsku stabilnost koji mogu nastati kao posljedica pandemije korona virusa i po potrebi preduzima odgovarajuće mjere, uz dalji razvoj nadzornog kapaciteta Centralne banke.
“Nadalje, potrebno je identifikovati i dati prioritet uklanjanju prepreka za brzo i uspješno rješavanje problema loših kredita, posebno kroz unapređivanje pravnih, sudskih i institucionalnih postupaka. Potrebno je omogućiti učešće svih banaka pod jednakim uslovima u procesu procjene kvaliteta imovine banaka (AQR), transparentno objaviti rezultate i odmah preduzeti korektivne mjere gdje to bude potrebno”, navode u EU.
Crna Gora, dodaju, treba da obezbijedi nesmetanu i efikasnu podršku privatnim kompanijama i njihovim zaposlenima koji su pogođeni krizom, a posebno mikro, malim i srednjim preduzećima i samozaposlenim osobama.
“Potrebno je proširiti obuhvat socijalne zaštite i pružiti podsticaje za preduzeća i zaposlene u sektoru sive ekonomije da se registruju i time olakšati njihov prelazak u formalnu ekonomiju. Da bi se osigurao brz ekonomski oporavak, potrebno je usredsrediti napore na pojednostavljivanje poreskog zakonodavstva i smanjenje različitih parafiskalnih troškova koji pogađaju preduzeća”, ističe se u zaključcima.
Učesnici sastanka pozvali su Crnu Goru da održava kontinuirani dijalog sa socijalnim partnerima, poslovnim organizacijama i civilnim društvom o svim odlukama donesenim kao odgovor na pandemiju Kovida-19.
“Povratna informacija iz ovog dijaloga treba biti javno dostupna. Takođe je potrebno uspostaviti tijesnu saradnju centralnih i lokalnih vlasti na sprovođenju svih mjera ublažavanja krize i ekonomskog oporavka, uključujući kroz zajedničke i koordinirane akcije”, navode oni.
Crna Gora, dodaju, treba da preduzme mjere za očuvanje zaposlenosti obezbjeđujući programe rada po skraćenom radnom vremenu i fleksibilne radne aranžmane, kao i da poveća pružanje aktivnih mjera zapošljavanja kako bi se olakšao prelazak na tržište rada.
“Potrebno je osigurati odgovarajući dodatak dohotku i socijalnu pomoć nezaposlenima i radnicima izloženim riziku gubitka radnih mjesta, kao i onima koji su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti”, ističu u EU.
Na kraju, Crna Gora je pozvana da poboljša otpornost svog zdravstvenog sistema i kapacitet za poboljšanje dostupnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga.
U izvještaju sa sastanka navedeno je da je Crna Gora je 31. januara 2020. godine dostavila Evropskoj Komisiji svoj Program Ekonomskih Reformi (PER) za period 2020-2022. Preporuke iz zaključaka Ekonomskog i finansijskog dijaloga iz maja 2019. godine su djelimično sprovedene.
