Ministarstvo finansija tražilo je od komercijalnih banaka da dostave predloge uslova po kojima bi plasirale kredite privredi u okviru trećeg paketa mjera,nakon čega će taj resor Vlade procijeniti koji su najbolji ponuđeni uslovi da novac za koji država garantuje bude dostupan privrednicima, saznaju “Vijesti u bankarskom sektoru.
Vlada je rebalansom budžeta za razvojne projekte obezbijedila ukupno 120 miliona eura koji će se plasirati preko Investiciono-razvojnog fonda (IRF) i komercijalnih banaka. Planirano je da banke obezbijede istu sumu novaca iz svog kreditnog portfolija. Od tih 120 miliona eura,70 miliona će država dati direktno, a 50 miliona će se uzimati od Evropske investicione banke (EIB) uz garanciju Vlade.
“Ministarstvu finansija dostavljamo ponude i očekujemo da će u narednim danima biti definisani konačni uslovi.Kada je riječ o kamatnoj stopi za te kredite,ona bi trebalo da bude u istom nivou kao kod Investiciono-razvojnog fonda, odnosno do oko četiri odsto. Kamata će biti niža od one koja je sada na tržištu za privredu. Sada na tržištu nema kamatne stope za privredu koja je ispod pet odsto“, kazalo je više sagovornika “Vijesti.
VEĆINA VEĆ DOSTAVILA PONUDE
“Vijesti nezvanično saznaju od izvora iz izvršne vlasti da banke, prema dosad dostavljenim ponudama, nude kamatu od oko dva do pet odsto. I od ostalih uslova kredita će zavisiti koje će ponude izabrati kao najpovoljnije za podršku privredi.
Čekamo odgovore od Ministarstva finansija, kojim rukovodi ministar Darko Radunović, na pitanja u kojoj fazi su pregovori sa predstavnicima banka o definisanju uslova pod kojima će se plasirati novac privredi i kada se može očekivati završetak razgovora.
U Ministarstvu su kazali da je većina banaka dostavila ponude, a skoro sve najavile da će učestvovati, te da se ubrzo očekuje konačni dogovor.
Premijer Duško Marković je nedavno je ponovio da teret teškog vremena ne može i ne smije da podnese samo država,te da nije dobro da je tokom prethodna četiri mjeseca rast kredita IRF-a veći od rasta kredita kod 13
banaka i to prema svim sektorima.
“Ne da nije dobro, nego bih rekao da je to nedopustivo.I nije IRF prekomjerno finansirao, već su banke finansirale nedovoljno”, rekao je Marković.
Vlada je prikazala da četvorogodišnja podrška zbog korona krize ukupno vrijedi 1,22 milijarde. Od ukupne sume 1,09 milijardi se odnosi dominantno na željene investicije na srednji i duži rok i planirane projekte koji se godinama provlače kroz neostvarene državne strategije. Kratkoročna podrška je procijenjena na 127,4 miliona.U
2020. ukupna pomoć države iznosi 281 milion kratkoročnoga srednji i duži rok,gdje je značajan udio kredita koje će privreda vraćati, subvencioniranje kamatnih stopa na reprogram straih kredita kod banaka i IRF-a,povoljnije pozajmice za likvidnost…
(Opširnije u štampanom izdanju Vijesti)
