‘-Crnogorska ekonomija snažno se oporavila od šoka izazvanog COVID-19 pandemijom, jer je privatna potrošnja rasla, turizam se oporavio, a priliv relativno imućnih ruskih i ukrajinskih državljana zbog rata Rusije u Ukrajini takođe je doprinio rastu. Iako su odnos duga i BDP-a poboljšani uglavnom zbog nominalnih efekata, fiskalne slabosti ostaju – navodi se u ovogodišnjem Izvještaju o Crnoj Gori, koji je danas objavio Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na sajtu ove institucije na ovoj adresi.
U sažetku se podsjeća i da je, nakon dugotrajne političke neizvjesnosti, nova koaliciona vlada formirana u oktobru 2023. godine, kao i da je nova guvernerka Centralne banke (CBCG) imenovana u decembru 2023. godine.
Ministarstvo finansija Crne Gore je u saopštenju povodom izvještaja MMF-a Navelo da je Izvršni odbor MMF-a pozdravio snažnu posvećenost crnogorskih vlasti evropskim integracijama, ukazujući da treba iskoristiti zamah nakon formiranja nove Vlade za neophodne strukturne reforme.
“MMF je potvrdio snažan ekonomski oporavak nakon kovid pandemije i značajno poboljšanje fiskalne pozicije”, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Stoga, ohrabruju vlasti da nadograđuju dosadašnja dostignuća efektivnim učvršćivanjem fiskalne politike, daljim jačanjem nadzora finansijskog sektora i diversifikacijom privrede, uz stručnu podršku MMF-a gdje je to potrebno.
“Pozdravili su posvećenost fiskalnoj opreznosti u definisanim okvirima, odnosno 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i planove da se kreira i usvoji fiskalna strategija te implementira nova srednjoročna strategija upravljanja dugom. Saglasni su da će održavanje nultog primarnog bilansa pomoći u održavanju duga ispod 60 odsto BDP-a”, rekli su iz Ministarstva finansija.
MMF je, kako se dodaje, konstatovao da se prema projekcijama predviđa fiskalni deficit od ove godine, uz postepeni rast duga, usljed potreba za finansiranjem.
“Navedeni deficit biće prvenstveno odraz novih ulaganja u postojeće kapitalne, odnosno infrastrukturne projekte (škole, bolnice, vrtići, postrojenja za otpadne vode i vodosnabdijevanje), među kojima je najznačajnija dalja izgradnja preostalih dionica auto-puta, koja će zahtjevati dodatna sredstva da bi se svi projekti finansirali”, navodi se u saopštenju.
Iz Ministarstva su rekli da će glavni osnov za dodatno finansiranje budžeta biti finansiranje projekata koji su ključni za unapređenje ekonomskog i socijalnog života građana.
“Dakle, Ministarstvo finansija, bez obzira na planirane brojne razvojne projekte i godišnje pozajmice koje država obezbjeđuje dominantno zbog vraćanja starih dugovanja, upravlja odgovorno javnim dugom, što definišemo strateški”, dodaje se u saopštenju.
Dodatno, podaci na osnovu kojih su rađene MMF projekcije, u periodu misije krajem januara i početkom februara, ne uključuju mjere na fiskalnoj strani koje će biti sprovedene Fiskalnom strategijom, kao i očekivano smanjenje troška zaduženja na međunarodnom tržištu, što se i ogleda u posljednjoj emisiji obveznica u martu ove godine.
“Izvršni odbor MMF-a je saglasan da će biti potrebne mjere prilagođavanja, da bi se dug učvrstio na prag od 60 odsto BDP-a na srednji i dugi rok, u skladu sa važećim Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, čime se šalje snažan signal fiskalne odgovornosti”, kazali su iz Ministarstva.
Među ključnim nalazima iz izvještaja misije je i to da se fiskalna pozicija značajno poboljšala posljednjih godina, nakon što je javni dug, koji je dostigao vrhunac od 107 odsto BDP-a 2020. godine, pao na procijenjenih 61,5 odsto.
Naglašavaju i da su vlasti uspješno izašle na međunarodno tržište u martu ove godine.
MMF, kako su rekli, ističe da su vlasti bolje iskoristile međunarodna tržišta, emisijom obveznica po povoljnijim stopama u odnosu na osnovne projekcije MMF-a.
MMF navodi da su strukturne fiskalne reforme od suštinske važnosti za zdrave javne finansije, uključujući “jačanje administracije Poreske uprave, poboljšanje targetiranja socijalne potrošnje, obuzdavanje rasta plata u javnom sektoru i poboljšanje nadzora nad državnim preduzećima”.
“Između ostalog, konstatuju da crnogorska ekonomija izgleda znatno zdravije te da je imala koristi od snažnog turizma i povećane potrošnje, kako zbog reformi iz 2022. godine, tako i zbog priliva imućnijih ruskih i ukrajinskih državljana”, dodaje se u saopštenju.
Stopa nezaposlenosti je pala na najniži istorijski nivo, a očekuje se rast BDP-a od 3,7 odsto u ovoj godini i dalje održavanje rasta na tri odsto u srednjem roku.
“Izuzimajući nove šokove na međunarodnom tržištu cijene roba i značajnije povećanje plata, očekuje se da će se razlika između inflacije u Crnoj Gori i eurozoni, koja trenutno iznosi 1,7 procentnih poena, dalje smanjuje”, rekli su iz Ministarstva.
MMF u preporukama, između ostalog, navode da se ekonomska volatilnost zemlje može ublažiti diverzifikacijom ekonomije, posebno u proizvodnji obnovljive energije, održavanjem snažnih javnih finansija podržanih srednjeročnom fiskalnom strategijom, jačanjem nadzora nad bankarskim sistemom uz istovremeno snaženje okvira za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i većim iskorišćavanjem ogromnog potencijala žena u radnoj snazi.
