Nedavnim ugovorom o dodjeli bespovratnih sredstava Evropska investiciona banka (EIB) obezbijedilaje Crnoj Gori 11 miliona eura za izgradnju četiri nove i rekonstrukciju jedne škole, izgradnju tri vrtića i deset stručnih škola, kazao je potpredsjednik Evropske investicione banke Kirijakos Kakouris u intervjuu za Pobjedu.
Naveo je da se radi o grantu, a novac dolazi od bilateralnih donatora i EU kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
-Novi i renovirani objekti sa većom energetskom efikasnošću obezbijediće moderno, kvalitetnije okruženje za nastavu i učenje i stvoriti 1.700 novih mjesta za učenike i 530 radnih mjesta sa punim radnim vremenom za nastavnike istakao je Kakouris i dodao da je, u okviru ovog projekta, EIB Global obezbijedio do četiri miliona eura tehničke pomoći za implementaciju projekta kroz svoju Inicijativu za ekonomsku otpornost, koji su kombinovani sa kreditom od 18 miliona eura.
On je kazao da kombinacija deficita tekućeg računa Crne Gore i oslanjanje na spoljno finansiranje stvaraju određene slabosti i ograničenja kada su u pitanju opcije politike, a takođe utiču i na procjenu rejtinga suverenosti.
Podsjetio je da je EIB do danas uložila 1,1 milijardu eura, uglavnom za podršku transportnoj mreži, razvoju malih i srednjih preduzeća i drugim vitalnim infrastrukturama.
-U okviru našeg finansijskog ogranka posvećenog aktivnostima van EU EIB Global aktivno radimo na razvoju novih projekata u sektorima vodovoda i kanalizacije, energetike i željeznice. Dionicu pruge Bar Vrbnica EIB je finansirala sa 20 miliona eura, uz isto toliko EU granta, a poboljšana infrastruktura je dovela do povećanja bezbjednosti i kvaliteta usluge za 1,2 miliona putnika godišnje. Nadamo se da ćemo nastaviti da podržavamo rehabilitaciju državnih željeznica i u fazi razvoja je rekonstrukcija dionice Bar Golubovci. EIB je bila ključna za obezbjeđivanje nedavno odobrenog granta EU za crnogorske željeznice, koji će biti dopunjen kreditom EIB. Trenutno radimo na pripremi investicije za sanaciju Luke Bar, što je od vitalnog značaja za državu, a finansiramo i rehabilitaciju 180 kilometara puteva – kazao je on.
O stanju crnogorskih javnih finansija
Crnogorska fiskalna politika se suočava sa kontinuiranim srednjeročnim rizicima, uključujući i obaveze otplate duga, a imajući u vidu ambiciozne infrastrukturne projekte čije finansiranje zahtijeva znatne budžetske rashode. U tom smislu, održavanje dobro osmišljene fiskalne politike postaje sve važnije za osiguranje održivih makroekonomskih rezultata. Rješavanje ovih pitanja zahtijeva sveobuhvatan pristup, koji podrazumijeva mudro upravljanje dugom, diverzifikaciju prihoda i kontinuirane napore za pobolj šanje fiskalne odr živosti. Ekonomska diverzifikacija je važna za ublažavanje osjetljivosti na ekonomske šokove. Unapređenjem infrastrukture za povezivanje, integracijom sjevera zemlje u nacionalni ekonomski ekosistem, kao i daljim širenjem na tržišne niše u turizmu mogu se bolje iskoristiti komparativne prednosti. Crna Gora bi takođe trebalo da iskoristi prirodne resurse u vidu energije vode, sunca i vjetra da poveća proizvodnju i izvoz energije, što bi takođe bilo pogodno za postizanje nj enih klimatskih ciljeva. Unaprijeđene prakse upravljanja javnim investicijama će biti od ključnog značaja za osiguravanje prioriteta za ulaganje u vitalnu infrastrukturu koje imaju visok povrat. Konačno, efikasne politike za smanjenje neformalne ekonomije će pomoći u stvaranju povoljnog okruženja za strane direktne investicije i povećati fiskalni kapacitet za nova ulaganja u ključne javne usluge kao što su zdravstvo i obrazovanje.
Na pitanje kako na kreditni rejting Crne Gore utiče visoka zaduženost, KAKOURIS je odgovorio da su stroga fiskalna politika i snažan ekonomski rast su ključni za dovođenje odnosa duga i BDP na silaznu putanju.
Kombinacija deficita tekućeg računa Crne Gore i oslanjanje na spoljno finansiranje stvaraju određene slabosti i ograničenj a kada su u pitanju opcije politike, a takođe utiču i na procj enurejtinga suverenosti.
On je ocijenio da, iako politička fragmentacija može predstavljati izvjesnu smetnju implementaciji reformi, put Crne Gore ka EU obilježen je značajnim napretkom i odlučnošću, a zemlja ostaje predvodnik u usklađivanj u svoj ih p olitika i standarda sa normama EU.
Podsjertio je da sa partnerima u Crnoj Gori imaju produktivnu i kontinuiranu saradnju koja je do sada rezultirala sa 29 finansiranih projekata. EIB Global je obezbijedio 240 miliona eura od 2020. godine, pružajući vitalnu podršku za obrazovanje, životnu sredinu, transport i mala i srednja preduzeća. EIB Global će nastaviti da igra ključnu ulogu u implementaciji Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije, koji već mobiliše značajne investicije, u kombinaciji sa tehničkom pomoći i grantovima EU, koji su takođe dostupni za strateške projekte u Crnoj Gori…
Opširnije u današnjoj Pobjedi
