Još jedno povećanje kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) za četvrtinu procentnog poena u četvrtak djeluje zagarantovano, ali ključno pitanje za tržišta je koliko će ih još uslijediti?
Inflacija u eurozoni pala je brže nego što se očekivalo u maju, a ekonomija bloka je u recesiji, što je podstaklo nade da će se najbrži ciklus povećanja kamatnih stopa u poslednjih četvrt vijeka uskoro okončati.
“Sve konačno ide u dobrom pravcu za ECB”, rekao je Frederik Dukroset, šef makroekonomskih istraživanja kompanije “Piktet velt menadžment”.
Uoči sastanka ECB koji predstoji u četvrtak, Rojters je pobrojao pet ključnih pitanja za tržišta.
Malo povećanje kamatne stope?
Izgleda da će se ECB sasvim sigurno držati manjeg povećanja kamatnih stopa nakon što je odustala od agresivnih poteza u maju.
Tržišta sada pomno prate komentare šefice ECB-a Kristin Lagard kako bi predvidjeli dalje planove centralne banke. Očekuje se da će Lagard insistirati na povećanju kamatnih stopa do nivoa koji su dovoljni da obuzdaju inflaciju, ali će isto tako pokušavati da drži otvorenim opcije ECB-a.
“Glavno pitanje za ECB je da tržišta ne budu gurnuta u ćošak na način na koji je FED (Američke federalne rezerve) bio”, rekao je Rojtersu Majk Keli iz “Pajnbridž investmentsa”.
ECB je zadovoljna usporavanjem inflacije?
Tržišta je obradovala informacija da je inflacija eurozone u maju pala više nego što se očekivalo. ECB je pak obradovalo usporavanje bazne inflacije, koja isključuje promjenljive cijene energenata i hrane. Ipak, sa 5,3 odsto, inflacija je i dalje izuzetno visoka.
“ECB je ponovila da gleda na baznu inflaciju i da li ona počinje da pokazuje opadajući trend. Sa te tačke gledišta, posljednji podaci su bili veoma ohrabrujući. ECB će reagovati na te brojke objašnjenjem da njihova monetarna politika funkcioniše, njihove poruke funkcionišu i da moraju da ostanu na tom kursu”, rekao je strateg HSBC-a Kris Atfild.
Hoće li ECB uskoro pauzirati sa podizanjem kamatnih stopa?
Tržišta se nadaju da će biti tako nakon još jednog povećanja kamatnih stopa od 25 baznih poena do septembra. To povećanje će najvjerovatnije doći u julu, s obzirom da se nekoliko kreatora politike već sada unaprijed opredijelilo za taj potez.
Inflacija, iako i dalje visoka, usporava. Potražnja za kreditima opada, a standardi kreditiranja se pooštravaju istorijskim tempom.
Flavio Karpenzano, investicioni direktor u “Kapitol grupu” rekao je da bi slabljenje ekonomije u Evropi ograničilo prostor za dalje podizanje stopa.
Šta će pokazati nove projekcije ECB?
Njemačka je u prvom kvartalu uvukla blok u recesiju za koju su se mnogi nadali da će je izbjeći, a izgledi za izvlačenje iz iste slabe, tako da bi prognoze rasta mogle da se revidiraju (naniže).
Ključno pitanje je da li će ECB smanjiti svoju prognozu inflacije od 2,1 odsto za 2025. godinu, stavljajući je na cilj od dva odsto, piše Rojters.
U normalnim vremenima, prije nego što se više fokusirala na tekuću inflaciju, takva revizija bi omogućila ECB da pauzira podizanje kamatnih stopa.
“Ako to izađe na 2 odsto, mislim da će tržišta to tretirati kao rizik da je ECB tada izvršila svoje posljednje povećanje (u četvrtak)”, rekao je glavni analitičar Danske banke Pit Kristijansen.
Da li će ECB moći da nastavi sa podizanjem kamatnih stopa ako FED prestane?
Tržišta očekuju da će Federalne rezerve zadržati stope nepromijenjene u junu prije nego što se odluče na konačno povećanje stope u julu.
Pauza FED-a bi normalno bila glavobolja za ECB, ali to je u ovom ciklusu manji problem, jer je ECB počela sa podizanjem kamatnih stopa kasnije.
Drugo pitanje je smanjenje cijena koje trgovci određuju u narednoj godini, što je dovelo do reakcije onih koji određuju kamatne stope. Ali ako FED snizi stope zbog recesije, ECB će možda morati da preispita svoje odluke.
Izvor: RT