Rast prihoda po osnovu poreza na dodatu vrijednost (PDV) prošle godine je prije svega posljedica visokog rasta cijena, iako i rast uvoza svakako doprinosi povećanju tog prihoda zbog uticaja na rast prometa na domaćem tržištu, saopštio je Pobjedi istraživač u Institutu za strateške studije i projekcije (ISSP) dr Milika Mirković.
Inflacija
Tokom prethodne godine, istakao je, prosječna stopa inflacije je iznosila 13 odsto, dok je krajem godine premašila 17 odsto.
“Visoke cijene su se odrazile na vrijednost prometa, što je uslovilo i veće prihode po osnovu PDV-a”, kazao je Mirković i naglasio da je rast cijena uticao i na rast vrijednosti uvoza roba i usluga, pa je vrijednost spoljnotrgovinske razmijene bila veća.
“Takođe, treba imati na umu da je tokom prethodne godine zabilježen realni (a ne samo nominalni) rast uvoza, ali istovremeno je zabilježen i realni rast izvoza. Tako da rast uvoza ne treba posmatrati kao nešto negativno, jer on često generiše izvoz i povećanje prihoda po različitim poreskim osnovama”, rekao je Mirković.
Prema njegovim riječima od nivoa cijena u narednom periodu će u velikoj mjeri zavisiti i nominalni iznos prihoda po osnovu PDV-a.
“Dakle, može se desiti da dođe do smanjenja uvoza, a da pritom prihodi od PDV-a rastu zbog potencijalno visoke inflacije”, izjavio je Mirković.
Statistika
Podaci o izvršenju budžeta za prošlu godinu pokazali su da su prihodi od PDV-a u prošloj godini zabilježili rekordan rast u odnosu na 2021. i to u iznosu od 216,1 milion eura ili 31,2 odsto. Iz Ministarstva finansija su ranije saopštili da su prihodi od PDV-a predstavljali glavni generator rasta ukupnih prihoda tokom prošle godine. U izvještaju o izvršenju budžeta za januar navodi se da su, u odnosu na planirane, ostvareni prihodi veći 14,7 miliona eura ili 9,6 odsto, dok su u odnosu na uporedni period prošle godine veći 59,9 miliona ili 55,6 odsto. Iz Ministarstva su objasnili da je rast prihoda u posmatranom periodu rezultat rasta priliva od PDV-a, koji je ostvaren u iznosu od 79,8 miliona eura i u odnosu na prošlogodišnji januar veći je 29,5 miliona ili 58,8 odsto. U odnosu na planirani nivo, prihodi od PDV-a veći su 14,8 miliona eura ili 22,8 odsto, što je, kako se navodi, nastavak trendova iz prošle godine.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore u prošloj godini, prema preliminarnim podacima Monstata, iznosila je 4,24 milijarde eura, što je 44,1 odsto više u odnosu na 2021. Izvezena roba vrijedna je 700,2 miliona eura, što je 60,2 odsto više u odnosu na uporedni period. Uvoz je bio veći 41,3 odsto i iznosio je 3,54 milijarde eura. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 19,8 odsto i veća je u odnosu na isti period 2021. godine kada je bila 17,4 odsto.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore u januaru, prema preliminarnim podacima Monstata, iznosila je 299,9 miliona eura, što je 42,9 odsto više nego lani u istom mjesecu. Izvoz je porastao 35 odsto na 87 miliona eura, a uvoz 46 odsto na 213 miliona. Pokrivenost uvoza izvozom, međutim, pala je četiri odsto na 40,9 procenata.
Uvoz – izvoz
“Rast uvoza svakako doprinosi povećanju prihoda od PDV-a zbog uticaja na rast prometa na domaćem tržištu. Ipak, uvoz treba posmatrati u kontekstu strukture ekonomije. Domaća proizvodnja kreira multiplikativne efekte koji se ogledaju i u većoj potrošnji”, kazao je Mirković i napomenuo da ovdje treba voditi računa o komparativnim prednostima i visini troškova proizvodnje.
“Stoga je nekad, u slučaju visokih troškova proizvodnje, korisnije za privredu da uvozi robe za koje nema komparativnu prednost. Sa druge strane, ako posmatramo crnogorsku ekonomiju, rast broja turista doprinosi i većoj tražnji na tržištu što uslovljava povećan uvoz dobara. Ukoliko se smanji promet, očekuje se i smanjenje prihoda od PDV-a”, saopštio je Mirković.
U našem izvozu dominiraju struja, energija i aluminijum, pa su tradicionalno najveći izvoznici Elektroprivreda i Uniprom. Sa druge strane i dalje najviše trošimo na uvoz hrane, nafte, automobila i – struje!
Lani je izvoz električne energije povećan 165,3 posto u odnosu na 2021. godinu, na 170 miliona eura, što je prvenstveno posljedica gašenje elektrolize. Izvoz aluminijuma većeg stepena prerađenosti bio je vrijedan 171,3 miliona eura, što je porast od 109,4 posto u odnosu na 2021. Izvoz boksita pao je 19 odsto na 41,7 miliona eura. Povećan je i izvoz hrane 30 odsto, na skromnih 43 miliona eura, gdje sa 26 miliona eura učestvuje meso, a sa 10,8 miliona eura voće i povrće.
U strukturi uvoza sa 709,7 miliona eura dominiraju mašine i transportni uređaji. Od toga se 228 miliona eura, odnosno porast od 54,6 odsto odnosi na drumska vozila, a 142 miliona na aparate i uređaje i sa 142,2 miliona eura i ostalo. Uvoz nafte i njenih derivata bio je vrijedan 396,2 miliona eura, što je porast od 102,8 posto, a posljedica je uglavnom rasta cijena goriva. Vrijednost uvezene električne energije je bila 209,4 miliona, što je povećanje od 197,5 posto.
Uvoz hrane bio je vrijedan 636 miliona eura, 32,7 odsto veći. Od toga smo na meso potrošili 140,5 miliona, odnosno 38 odsto više, a na voće i povrće 90 miliona eura, što je za četvrtinu više nego 2021. godine. Vrijednost uvoza žitarica i brašna porasla je 35 odsto na 97,5 miliona eura.
Pobjeda
