Crna Gora je za period januar-april ove godine ostavarila uvoz roba vrijedan 1,11 milijardi eura, dok je istovremeno izvoz iznosio 271 miliona.
Električna energija je činila čak 57 odsto ukupnog izvoza ili 155 miliona eura. Crna Gora ima višak električne energije nakon prestanka proizvodnje aluminijuma i čelika,a u prva četiri mjeseca ova godine bilo je i znatnih padavina što je i omogućilo ovoliki izvoz.
U istom periodu prošle godine izvoz struje je vrijedio 100 miliona, ali je tada postojao i veliki uvoz zbog remonta Termoelektrane u aprilu, ali i suše koja je već počela u tom mjesecu. Remont Termoelektrane je i ove godine počeo u aprilu, kada je bila van pogona, ali su bile pune akumulacije hidroelektrana pa je uvoz struje vrijedio svega 8,3 miliona eura.
Struju smo najviše izvozili u Bosnu i Hercegovinu za 40,8 miliona, u Sloveniju za 39,8 miliona, u Srbiju za 30,3 miliona, Češku za 26,6 miliona…
Iz EPCG su saopštili da njihov neto profit za četiri mjeseca zbog ovog izvoza iznosi oko 110 miliona eura.
Prepolovljen izvoz aluminijuma
Drugi po veličini izvozni proizvod bili su obojeni metali aluminijum u vrijednosti od 30,8 miliona eura. Prošle godine u isto vrijeme njegov izvoz je vrijedio 75 miliona eura. Kombinat aluminijuma Uniprom je sredinom maja ugasio i preostalih simboličnih 12 ćelija za proizvodnju aluminijuma, pa se sada bavi preradom uvoznog aluminijuma u legure i dio poluproizvoda. Uvoz sirovog aluminijuma za ova četiri mjeseca iznosio je 18,6 miliona eura, tako da je ostvaren neto izvoz ovog metala od oko 12 miliona eura.
Izvoz farmaceutskih proizvoda, koji se odnosi na kompaniju Hemomont,vrijedio je 13 miliona eura, dok je izvoz ruda boksita, olova, cinka… iznosio 10 miliona.
Pojavio se i izvoz votke
Izvoz drvne sirovine, gdje se ubraja i pelet, 9,8 miliona, a mesnih prerađevina 7,3 miliona. Vina je izvezeno za 1,7 miliona eura a piva za 737 hiljada.
Sredinom aprila u Nikšiću je otvorena fabrika votke “Beluga”, ali je već uticala na rast izvoza u kategoriji rakije i slična alkoholna pića za pola miliona, na 838 hiljada eura.
Porastao uvoz hrane
Najznačajnija stavka kod uvoza i dalje je hrana od 211 miliona eura, što je za 46 miliona više nego u istom periodu prošle godine. Razlog za ovaj rast može biti veći broj turista, ali i sam rast cijena hrane.
Ovo znači da je Crna Gora dnevno uvozila hrane u vrijednosti od 1,76 miliona eura, što je skoro tri eura dnevno po stanovniku.
Živih životinja za potrebe klanica uvezeno je za 14,6 miliona, najviše goveda za 13 miliona i ovaca i koza za 1,2 miliona. Žive stoke najviše je uvezeno iz Srbije za 10,3 miliona i iz Hrvatske za 3,8 miliona.
Sirovog mesa i mesnih prerađevina uvezeno je za 38,1 miliona, a najviše iz Španije za 8,3 miliona, Holandije za 7,9 miliona, Njemačke za 5,4 miliona, BiH za tri miliona, Srbije za 2,7 miliona,Austrije za 1,7 miliona, iz Brazila za 1,6 miliona…
Sira je uvezeno za 6,9 miliona, a najviše iz Njemačke 3,3 i Srbije za 1,5 miliona. Mlijeka je iz inostranstva kupljeno za 6,8 miliona, od čega iz BiH za 5,2 miliona i Srbije za 1,2 miliona.
Uvoz jaja vrijedio je 315 hiljada eura, a najviše iz Srbije za 289 hiljada i Sjeverne Makedonije za 25 hiljada.
Krompira uvezeno za 2,4 miliona
Voća i povrća uvezeno je za 32 miliona eura,što je rast od sedam miliona eura u odnosu na isti prošlogodišnji period.
I dalje se uvoze ogromne količine povrća koji uspijeva i u Crnoj Gori.Za ovih 120 dana krompira je uvezeno za 2,4 miliona eura, a najviše iz Francuske za 1,07 miliona, iz Holandije za 841 hiljadu, Njemačke za 101 hiljadu, iz Albanije za 100 hiljada, Belgije za 62 hiljade, Grčke za 51 hiljadu, Danske za 28 hiljada…
Raznih vrsta luka je uvezeno za 1,4 miliona eura, od čega iz Srbije za 622 hiljade, Holandije za 238 hiljada, Egipta za 132 hiljade, Albanije za 120 hiljada, Indije za 47 hiljada, Njemačke 44 hiljade…
Kupusa raznih vrsta uvezeno je za 484 hiljade eura, a najviše iz Albanije za 266 hiljada, Italije 107 hiljada, Španije 48 hiljada…
Uvoz automobila povećan za 70 odsto
Uvoz automobila za ova četiri mjeseca iznosio je 92 miliona eura, što je za 70 odsto ili 38 miliona više nego u istom periodu prošle godine.
Razlozi za ovaj rast mogu biti rast standarda, odnosno da je dio građana odlučio da povećanje zarada iskoristi za kupovinu vozila, ali i rast cijena na tržištu automobila.
Za uvoz naftih derivata potrošeno je 85 miliona, što je za dva miliona više nego lani.
Kupovina uvoznih ljekova i drugih farmaceutskih proizvoda koštala je 61 milion eura, što je rast za devet miliona eura ili 16 odsto.
Odjeće i obuće iz uvoza nabavljeno je za 57,2 miliona eura, što je za 16 miliona ili 42 odsto više.
Vode uvezeno za 3,1 miliona
Uvoz prirodne i mineralne flaširane vode vrijedio je 3,1 milion eura, od čega iz Srbije 2,8 miliona.
Iz Italije je uvezeno vode za 110 hiljada eura, Slovenije 56 hiljada, Hrvatske za 41 hiljadu, Francuske i BiH za po 31 hiljadu… Voda je kupovana i iz Gruzije za 4,2 hiljade, Norveške za 569 i Letonije za 128 eura.
