Elektroprivreda Srbije je konačno krenula u zatvaranje dvije najstarije termoelektrane, „Kolubare A“ i „Morave“. Raspisan je tender za idejno rešenje za konzervaciju i procjenu uticaja na životnu sredinu.
I struka i nadležni su saglasni da je smanjenje proizvodnje struje iz uglja obaveza na evropskom putu, ali uz očuvanje stabilnog snabdijevanja, prenosi RTS.
Najstarija termoelektrana, „Kolubara A“, ima snagu 271 megavat. Izgrađena je prije gotovo sedam decenija u okviru rudarskog basena Kolubara. „Morava“ u Svilajncu, manje je snage, ali sa mogućnošću da sagorijeva različite vrste uglja i u pogonu je više od pola vijeka.
„Analize predstavljaju samo prvi korak u jednom dugom procesu i treba da nam pokažu, sa jedne strane, na koji način i koje aktivnosti treba da sprovedemo da bismo sproveli konzervaciju vitalnih djelova postrojenja“, rekao je izvršni direktor za investicije i razvoj u EPS-u Aleksandar Jakovljević.
Objašnjava da, sa druge strane, analize treba da pokažu koje su mogućnosti da se postojeće lokacije iskoriste.
„U tom smislu EPS već radi na pripremi investiciono tehničke dokumentacije da se na lokacijama termoelektrana `Kolubara` i `Morava` izgrade solarne elektrane“, objasnio je Jakovljević.
Tim aktivnostima Srbija ispunjava obaveze iz Pariskog sporazuma i usklađuje sa zahtevima EU o smanjenju sve skuplje proizvodnje električne energije iz uglja i plaćanju taksi za zagađenje.
Stručnjak Saveza energetičara Željko Marković rekao je da su zbog preuzetih obaveza za smanjenje emisija šetenih gasova ugrađivani prečišćivači gasova i sistemi za odsuporavanje.
„Za one elektrane za koje to nije isplativo smo izabrali takozvani ‘optaut’ mehanizam. Taj ‘optaut’ mehanizam znači da ćemo imati 20.000 sati rada za te elektrane do 2023. godine“, istakao je Marković.
Program menadžer za energetiku u Misiji EU u Srbiji Gligo Vuković objasnio je da je to prva mjera koju koristi EU u cilju postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, ali i smanjenje emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. godine.
„S tim u vezi potpuno je nekompatibilno imati intezivnu upotrebu uglja u ovakvim okolnostima. Srbija je u tom smislu donijela odluku da do 2030. procenat električne energije iz obnovljivih izvora ne bude manji od 45 odsto i da bude bude klimatski neutralna do 2050. godine“, istakao je Vuković.
