Skoro mjesec i po od uspostavljanja platnog prometa između Crne Gore i Srbije, i Crne Gore i Bosne i Hercegovine preko Univerzal banke, moglo bi se reći da su građani bolje prošli nego privreda. Razlog je visina provizija koja za privrednike i nije najpovoljnija, pogotovo za veće iznose.
Nakon više od sedamnaest godina prekida, u decembru 2023. ponovo je uspostavljen direktni platni promet između Crne Gore i Srbije, kao i između naše države i Bosne i Hercegovine preko Univerzal banke. Mjesec i po kasnije, u toj banci kažu da su zadovoljni interesovanjem građana i privrede za direktna plaćanja.
“Kao što ste rekli prethodnih mjeseci i po dana, uzevši u obzir isti period prethodne godine, došli smo do podatka da je za nekih 25% broj transakcija veći ka Srbiji i Bosni i Hercegovini. Na nekom primjeru od 100 eura, naknada preko korespondenata, to je preko SWIFT-a 15 eura, dok je naknada za kliring tri eura. Tako da vidimo tu neko drastično smanjenje tih provizija”, kaže Vladimir Jovićević iz Universal banke.
Privrednici s druge strane pozdravljaju odluku jedne od banaka da omogući direktna plaćanja prema Srbiji i Bosni i Hercegovini, ali smatraju da privreda nema značajnije koristi, pogotovo kada su u pitanju uplate većih iznosa.
“U rasponu od 1.000 eura do 100.000 eura, ono što trenutno pokazuju neki podaci, jeste da su te naknade trenutno iste ili povoljnije preko komercijalnih banaka”, kazao je Emin Duraković iz Unije poslodavaca.
Za uplate do 1.000 eura, provizija je povoljnija kod Univerzal banke i iznosi 5 eura, dok je kod drugih banaka neophodno platiti 10 eura.
Međutim, za veće uplate od, na primjer, 10.000 eura, provizija je niža kod drugih banaka i iznosi 10 eura, dok ćete Univerzal banci, koja učestvuje u direktnom platnom prometu, za tu transakciju platiti 20 eura.
Iz Univerzal banke, međutim, smatraju da imaju konkurentne tarife.
“Mi smo naš tarifnik za međunarodni kliring bazirali na svim našim troškovima koje smo imali za implementaciju pomenutog kliringa. A koji je ujedno i dosta niži od standardnih tarifa koje mi imamo, koje su trenutno važeće za plaćanje preko SWIFT-a”, objašnjava Jovićević.
Ono što je najveća povoljnost direktnog plaćanja jeste brzina, pa su uplate i isplate u roku od 24 sata, dok novac preko drugih banaka putuje i po nekoliko dana, što privrednicima predstavlja značajnu barijeru u poslovanju.
“Što znači da je izuzetno bitno za našu privredu da se u ovaj procesu stvaranja direktnog platnog prometa uključe i druge banke, da one nađu svoj interes, da država u svemu tome posreduje, da pomogne, da se uključi i Centralna banka Crne Gore, Unija poslodavaca, apsolutno stoji na raspolaganju”, kaže Duraković.
Razlog je što je Srbija glavni izvozni trgovinski partner Crne Gore, pa gotovo da nema privrednika koji ne posluje s tom državom. S druge strane, Centralna banka nema formalno-pravne mehanizme da privoli i komercijalne banke da se uključe u direktan promet, a podaci pokazuju i da nemaju veći interes.
Samo za tri godine platni promet između Crne Gore i Srbije bio je preko 4,5 milijarde, a zarada banaka nešto više od sedam miliona eura.
Izvor: RTCG
