Na evropskim su berzama u ponedjeljak ujutro cijene akcija pale, jer su ulagače obeshrabrili slabi ekonomski pokazatelji iz Kine i Japana, te smanjenje kreditnog rejtinga Italije.
FTSEurofirst indeks 300 vodećih evropskih akcija bio je u 9,30 sati u minusu 0,4 odsto, na 1.399 bodova, nakon što je u petak skočio 1,8 odsto.
Frankfurtski DAX, londonski FTSE i pariški CAC indeks bili su u 9,30 sati na gubitku između 0,2 i 0,5 odsto.
Italijanski MIB indeks skliznuo je, pak, 0,7 odsto, jer je agencija Standard & Poor’s u petak smanjila rejting Italije na BBB-, samo jedan stepen iznad neinvesticionog nivoa, ili tzv. ‘smeća’.
Dalji pad ekonomije i slaba konkurentnost vode prema povećanju ionako golemog javnog duga, poručila je agencija.
To je još jedan udarac za premijera Mattea Renzija, zajedno s porukom njemačke kancelarke Angela Merkel tokom vikenda da Italija i Francuska moraju više poraditi na reformama.
Zbog toga je jutros na tržištima izbrisan dio dobitaka od petka, kada su cijene akcija snažno porasle, zahvaljujući boljim nego što se očekivalo podacima o zaposlenosti u SAD-u, koji su pokazali da se rast američke ekonomije nastavlja.
S druge strane, Japan je u dubljoj recesiji nego što se procjenjivalo. Prema jutros objavljenoj drugoj procjeni, tamošnji bruto domaći proizvod (BDP) pao je u trećem tromjesečju 1,9 odsto na godišnjem nivou, a ne 1,6 odsto, koliko je pokazivala prva procjena.
I iz Kine su jutros stigli loši pokazatelji. U novembru je kineski izvoz porastao 4,7 odsto na godišnjem nivou, što je manje od očekivanih 8 odsto i manje u odnosu na oktobarski rast od 11,6 odsto. Uvoz je, pak, potonuo za 6,7 odsto, nakon što je u oktobru porastao 4,6 odsto.
„Pad uvoza po najvećoj stopi od početka finansijske krize i propasti banke Lehman je šokantan. To je djelimično posljedica pada cijena sirovina i baznog efekta, no samo ta dva faktora ne mogu biti uzrok tako oštrom padu uvoza. Vjerujemo da je ovaj podatak posljedica i slabosti domaće potražnje, zbog čega jača pritisak na centralnu banku da dodatno olabavi monetarnu politiku“, kaže Dariusz Kowalczyk, ekonomista u banci Credit Agricole.
Jutros je pod najvećim pritiskom na berzama energetski sektor, što je posljedica ponovnog klizanja terminske cijene nafte na američkim tržištima prema najnižem nivou u pet godina od 63,72 dolara po barelu. Jutros je cijena nafte pala više od 70 centa u odnosu na petak, na 65,05 dolara.
Zbog svega toga, na većini azijskih berzi cijene su akcija danas pale, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 9,30 sati bio u minusu 0,2 odsto.
Na Tokijskoj je berzi, pak, Nikkei indeks jutros ojačao 0,1 odsto, na 17.935 bodova, novi najviši nivo u više od sedam godina. To se zahvaljuje rastu cijena akcija japanskih izvoznika jer zbog pad kursa jena raste konkurentnost njihovih proizvoda na svjetskim tržištima. Kurs dolara kreće se jutros iznad 121 jena, na najvišim nivoima u više od sedam godina.
