Razgovor za posao je prilika da se predstavite u najboljem svjetlu, ali i da pokažete da ste osoba koja uči iz svojih grešaka, koja prepoznaje svoje slabosti i koja je spremna da unaprijedi sebe i kompaniju.

Najčešće greške koje kandidati prave na razgovorima za posao mogu značajno uticati na njihov uspjeh, bez obzira na to koliko su kvalifikovani za određenu poziciju. Razgovor za posao nije samo prilika da predstavite svoje vještine, već i šansa da poslodavcu pokažete kako razmišljate, kako se ponašate u stresnim situacijama i koliko ste spremni da preuzmete odgovornost za svoje postupke. Iako se svaka situacija razlikuje, postoje određene greške koje se često ponavljaju među kandidatima i koje se lako mogu izbjeći.

Svesni smo da je trenutak samog razgovora za posao stresan za veliki broj osoba i da je teško na najbolji način sebe predstaviti za tako kratko vrijeme. Ipak, postoje neke stvari na koje je potrebno obratiti pažnju i samopouzdanje će samo od sebe doći.

Iskustvo jednog menadžera

Kao i mnogi menadžeri za zapošljavanje, Adriana Švager voli da pita kandidate o situacijama iz njihove karijere kada su napravili grešku. Obično to radi kako bi stekla uvid u to kako se nose sa stresnim situacijama i kako uče iz svojih prethodnih grešaka.

Za Švager, izvršnu direktoricu i suosnivača platforme za zapošljavanje GrowthAssistant, sa 20 godina iskustva u regrutaciji, odgovor može otkriti veliki problem: da li osoba ima nizak nivo odgovornosti za svoj rad.

Slušajući odgovor, Švager kaže da pokušava da procijeni da li osoba može da preuzme odgovornost za grešku ili je pokušava svaliti na nekog drugog.

Kao primjer, navodi situaciju u kojoj je neko zaboravio da pošalje važan dokument računovodstvu, što je kompaniju koštalo 250.000 dolara. Ako kandidat objašnjava kako je do nesreće došlo jer im neko drugi nije poslao prave informacije ili zato što im menadžer nije pružio adekvatan nadzor, „i to se pretvori u nečiju tuđu krivicu, to mi pokazuje da osoba ima nizak nivo odgovornosti,“ kaže Švager.

S druge strane, bolji odgovor bi mogao biti: „Jednom nijesam poslao nešto računovodstvu i to nas je koštalo 250.000 dolara. Mislio sam da ću izgubiti posao. Tako da sam odmah kreirao podsjetnik u kalendaru da svakog utorka pošaljem taj dokument računovodstvu.“

– Verujem da su sve situacije zajednički stvorene, i svi imamo ulogu u nekim od tih neuspjeha, Kompanija ne uspije, vaš odeljak ne uspije — čak i ako nijeste vi vodili taj odjeljak, i dalje ste igrali neku ulogu u tome. To vas ne čini dobrim ili lošim. To jednostavno jeste. Zato budite svjesni svoje uloge u tom ishodu i budite sposobni da razgovarate o onome što ste naučili iz toga – ističe Švager.

Na kraju, Švager kaže: „Treba mi neko ko je svjestan kako je učestvovao u tom ishodu.“

Ponekad takođe može prepoznati da li kandidat ima nizak nivo odgovornosti na osnovu načina na koji opisuje razlog napuštanja prethodnog posla.

Na primjer, ako neko kaže „Otišao sam jer me je menadžer namerno sabotirao“ ili „Nijesam bio dobro vođen“, Švager želi da čuje da li je kandidat pokušao da preuzme odgovornost i upravlja situacijom, piše CNBC.

Ili, ako su pregorjeli na prethodnom poslu, Švager želi da zna da li su naučili iz te situacije, da li su identifikovali obrasce pregorevanja, mogu li ih prenijeti šefu ili kolegama, i da li su razvili strategije za suočavanje: „Prepoznali su to, naučili su iz toga i primijenili te promjene u svom iskustvu.“

Najčešće greške pred razgovor za posao

Ipak, koliko god iskustvo jednog menadžera bilo relevantno, postoje stvari koje svi menadžeri gledaju. U tim ključnim momentima je potrebno biti svjestan svih mogućih opcija.

Jedna od najčešćih grešaka je loša priprema. Kandidati često dolaze na razgovor bez dovoljno informacija o kompaniji, njenim vrijednostima, ciljevima i industriji u kojoj posluje. Poslodavci žele da vide da ste se potrudili da istražite firmu i da razumijete kako biste mogli da doprinesete njenom rastu. Nedostatak pripreme šalje poruku da nijeste dovoljno zainteresovani za poziciju ili da nemate potrebnu inicijativu, što može brzo da odbije menadžere za zapošljavanje.

Pored toga, mnogi kandidati ne uspijevaju da adekvatno odgovore na pitanja o svojim prethodnim greškama ili izazovima. Umesto da priznaju svoje slabosti i pokažu kako su iz njih učili, oni često pokušavaju da izbjegnu odgovornost ili krive druge za neuspjehe. Kao što je u iskustvu Adriane Švager pomenuto, poslodavci žele da vide da kandidati preuzimaju odgovornost za svoje postupke, da su sposobni da analiziraju svoje greške i da iz njih izvuku pouke. Korišćenje fraza poput „Moj menadžer nije uradio svoj dio posla“ ili „Nijesam imao dovoljno resursa“ može ostaviti loš utisak i ukazati na manjak proaktivnosti.

Pretjerana samouverenost ili arogancija tokom intervjua takođe može biti ozbiljna prepreka. Iako je važno imati samopouzdanje, postoji tanka linija između samopouzdanja i arogancije. Kandidati koji se hvale svojim uspjesima bez priznavanja tima ili kolega često ostavljaju utisak da nijesu timski igrači. Poslodavci traže ljude koji mogu da doprinesu zajedničkom cilju, a ne one koji su fokusirani isključivo na sopstvene uspjehe.

Nedostatak postavljanja pitanja na kraju razgovora takođe je česta greška. Mnogi kandidati smatraju da je razgovor isključivo prilika za njih da odgovaraju na pitanja, ali postavljanje pametnih, dobro promišljenih pitanja o kompaniji, timu ili kulturi rada može pokazati da ste zaista zainteresovani za poziciju. Postavljanjem pravih pitanja, možete ostaviti utisak da ste temeljni i da razmišljate unapred, dok nedostatak pitanja može signalizirati nezainteresovanost ili pasivnost.

Neverbalna komunikacija je još jedan ključan aspekt razgovora za posao koji mnogi kandidati zanemaruju. Vaš stav, kontakt očima, ton glasa i način na koji slušate intervjueru mnogo govore o vašem profesionalizmu i pristupu poslu. Kandidati koji izbjegavaju kontakt očima ili imaju loš stav mogu djelovati nezainteresovano ili nesigurno, dok oni koji pokazuju samopouzdanje kroz jasnu i otvorenuneverbalnu komunikaciju često ostavljaju bolji utisak.

Konačno, jedna od najpodmuklijih grešaka jeste negativno govorenje o prethodnim poslodavcima. Bez obzira na to koliko je vaša prethodna iskustva bila loša, važno je da ostanete profesionalni. Govorenje loše o bivšem šefu ili kolegama može stvoriti sliku da nijeste spremni da rješavate konflikte na konstruktivan način i da imate lošu radnu etiku. Umesto toga, fokusirajte se na lekcije koje ste naučili iz teških situacija i na to kako su vas ta iskustva oblikovala kao profesionalca.