Napuštanje Evropske unije bez sporazuma o “razvodu” moglo bi da pogura Veliku Britaniju ka najvećoj recesiju u skoro jednom vijeku, dok bi se ekonomija smanjila za osam odsto za samo nekoliko mjeseci, a nezaposlenost i inflacija bi se povećali, upozorila je danas Banka Engleske.
To strogo upozorenje je objavljeno istog dana kada su ekonomisti Vlade rekli da će zemlja biti siromašnija posle Bregzita nego ako bi ostala u EU, bez obzira na to kakav trgovinski sporazum postigla s Unijom.
Velika Britanija i EU su se složili oko dogovora o glatkom izlasku Britanije u martu.
Ali, britanski zakonodavci prijete da će to zaustaviti, dok se premijerka Tereza Mej bori da ih ubijedi da podrže njen sporazum kada Parlament o njemu bude glasao sljedećeg mjeseca.
Mej kaže da, ako bi Parlament odbio njen dogovor s EU, Velika Britanija bi mogla 29. marta krenuti u ekonomski nered.
Centralna banka je rekla da bi u najgorem slučaju to moglo značiti da britanska ekonomija padne daleko više nego što zbog svjetske finansijske krize 2008. godine.
Po scenariju bez dogovora, a s tarifama i drugim trgovinskim barijerama, i bez prelaznog perioda koji bi pomogao preduzećima da se prilagode, predviđa se da bi se inflacija povećala na gotovo sedam procenata, nezaposlenost bi se povećala na 7,5 odsto, a sada je 4,1 odsto, i funta bi pala skoro na paritet s dolarom, dok bi cene kuća i stanova opale za 30 posto.
“Naš posao nije da se nadamo najboljem, već da se pripremimo za najgore”, rekao je guverner Banke Engleske Mark Karni. Uprkos sumornoj perspektivi s kojom se britanska ekonomija suočava u slučaju “neurednog i remetilačkog Bregzita”, on je rekao da je finansijski sistem dovoljno robustan da preživi taj šok.
Centralna banka je rekla da će u najgorem slučaju ekonomija do kraja 2023. biti kraća za između 4,75 i 7,75 odsto nego po najnovijoj prognozi ovog mjeseca.
U poređenju s putanjom koja je bila predviđena prije referenduma o Bregzitu juna 2016. godine,
Banka kaže da bi privreda mogla biti i 10,5 posto manja.
Međutim, centralna banka je saopštila da bi jak trgovinski sporazum sa što je manje mogućih trvenja, ublažio negativan uticaj, posebno ako bi ga pratio prelazni period kako bi se privreda prilagodila.
