Telekomunikacione kompanije su u poslednjih deset godina imale stotine miliona profita, dok su istovremeno platile tek deseti dio poreza na dobit državi. Telekom je od 2005. godine, kada je prodat za 114 miliona eura, imao 416 miliona dobiti, a platio je 40 miliona poreza.
Podatke za poslednju deceniju od Telenora nijesmo dobili, već samo za prošlu godinu, kada su imali oko 20 miliona dobiti, za šta su platili 1,9 miliona poreza. M:tel, koji je od 2007. godine u Crnoj Gori, nije htio da saopšti podatke u vezi sa poslovanjem i ostvarenoj dobiti, piše današnji Dan.
Zbog velike dobiti, a malo plaćenog poreza opozicioni poslanici smatraju da bi telekomunikacionim kompanijama, kao i monopolistima u drugim oblastima trebalo povećati porez na dobit. Predsjednik Odbora za ekonomiju Aleksandar Damjanović (SNP) je kazao da je u oblasti telekomunikacija, kao i energetike i finansija neophodno sagledati drugačiji model naplate poreza i poreskih stopa na dobit imajući u vidu da ti segmenti ekonomije imaju monopol.
Njih stoga treba oporezovati po većim poreskim stopama od devet odsto. To bi se moglo regulisati tako što bi se trebala uvesti progresivna stopa poreza na dobit, kojom bi se porez na dobit preko određene sume oporezovao po mnogo većoj stopi nego što je devet odsto. Tu govorim prvenstveno o sektorima koji imaju monopol i gdje se dobit ostvaruje samom tržišnom pozicijom kompanija u toj oblasti, kazao je Damjanović.
Predsjednik Komisije za praćenje postupka privatizacije Janko Vučinić (DF) smatra da je nelogično da isti porez plaćaju kompanije koje ostvare dobit od nekoliko stotina i kompanije koje ostvaruju dobit od nekoliko desetina miliona eura.
– Ne može se isti porez plaćati na veliku zaaradu i na minimalac, koji prima većina građana. Dosta je u našoj državi bilo odluka koje su dobre za poslodavce i investitore, a na uštrb građana koje je vlast dovela do prosjačkog štapa, rekao je Vučinić.
Telekomunikacione kompanije, sa druge strane, poručuju da bi povećanje poreza na dobit imalo negativne posledice na korisnike.
– Takav porez bi usporio razvoj infrastrukturne mreže koja je trenutno najbolja u Crnoj Gori i u potpunosti na nivou kvaliteta evropskih operatora saopštili su iz Crnogorskog Telekoma.
Iz Telenora poručuju da je održivi i fer poreski sistem, kao dio stabilnog poslovnog okruženja, važna komponenta zadržavanja lokalnih i privlačenje novih stranih investitora, te da svako novo poresko opterećenje utiče na sredstva raspoloživa za sve buduće investicije.
Osim toga, na dobit telekomunikacionih operatora su već značajno uticali zahtjevna regulativa, kao i OTT igrači koji uopšte ne doprinose crnogorskom državnom budžetu. Uvođenje posebnih poreza za telekomunikacionu industriju ugrožava budući razvoj digitalne ekonomije, kao i razvoj fer i transparentne ekonomije. To je slučaj sa uvođenjem novog Zakona o kinematografiji, prema kojem će internet biti predmet dodatnog oporezivanja. Zbog toga želimo da naglasimo neophodnost obezbjeđivanja veće regulatorne sigurnosti i predvidljivog poslovnog okruženja saopštili su iz Telenora.
Stručnjak za telekomunikacije u Centru za zaštitu potrošača Predrag Boljević rekao je da se porez na dobit ne smije razdvajati, tako da nema potrebe da se on povećava za telekomunikacione kompanije.
Porez na dobit treba da bude poznat godinama unazad i on se ne smije razdvajati jer u tom slučaju neće biti moguće stabilno poslovanje. Jasno je da su telekomunikacione kompanije profitabilne, ali zaista nema potrebe da se one dodatno oporezuju. Ako želimo da budemo otvorena ekonomija, da privučemo kapital i investicije, stopa poreza na dobit mora ostati nepromijenjena – zaključio je Boljević.
Izvor: Dan
