Da li je neka kompanija značajno profitirala zahvaljujući sposobnosti njenog direktora, da li su njegovi potezi doveli do rasta akcija, kapitala, tržišnog udjela ili drugih značajnih parametara, pitanja su na koja je pokušao da odgovori britanski javni servis BBC.

Na petom mjestu među najuspešnijim poslovnim liderima u 2013. nalazi se izvršni direktor Neflixa, pretplatničkog servisa za internet filmove i TV, Reed Hastings, koji se prije dvije godine našao na BBC-jevoj listi najgorih direktora.

Servis za prodaju DVD-a kompanije Netflix pod nazivom “qwikster” proglašen je 2011. za jedan od marketinških promašaja. Netflix, koji se u SAD i Kanadi bavi onlajn slanjem popularnih filmova i poštanskom dostavom DVD, podijelio je ta dva servisa i podigao cene, izazvavši oštru kritiku korisnika. Iako se pokazalo da je podjela poslovanja imala smisla, kompanija je potom uputila izvinjenje korisnicima zbog neuvažavanja njihovog mišljenja i pokrenula brojne inovacije, koje su joj omogućile da sadržaj korisnicima dostavlja na originalne načine.

Na četvrtoj poziciji našao se izvršni direktor njujorške modne kuće ” Michael Kors” John Idol, koji je na čelo kompanije došao 2003, kada je ona imala prihode od 20 miliona dolara.  Idol je redefinisao ciljeve kompanije i njene modele definisao kao modu sa pista po prihvatljivim cijenama, što je kategorija koja je “Michael Kors” pozicionirala ispod “Louis Vuittona”, ali i iznad gotovo svih ostalih dizajnera. “Kors” sada ima prihode od oko tri milijarde dolara, od čega milijardu samo od prodaje satova.

Treće mjesto na listi najuspešnijih šefova zauzima Pony Ma, izvršni direktor kineske internet kompanije Tencent, čija je tržišna vrijednost skočila iznad 100 milijardi dolara nakon lansiranja nove platforme za ćaskanje WeChat, zahvaljujući kojoj je broj aktivnih korisnika utrostručen.

Unuk osnivača japanskog proizvođača automobila Toyota, Akyo Toyoda, našao se na drugom mjestu na listi najuspješnijih. On je na čelo kompanije došao 2009. u izuzetno teško vreme, obilježeno masovnim povlačenjem vozila, globalnom finansijskom krizom, cunamijem u Japanu koji je prekinuo lance dostave i rastom jena. Toyoda je pokrenuo radikalne promjene i, umjesto na bezbjedne modele koji se nikome nisu sviđali, fokusirao se na uzbudljive automobile koje su ljudi voljeli. Odlučio je da testira svaki novi model i objavi rezultate testiranja. Smanjio je birokratiju i uveo fleksibilan sistem odlučivanja u kompaniji.

Najvažniju inovaciju predstavlja nova globalna strategija TNGA, utemeljena na razvoju više različitih modela na istoj modularnoj platformi. Toyota veruje da će nova platforma smanjiti troškove i vrijeme potrebno za razvoj za oko 30 odsto, što će omogućiti reinvestiranje novca u nova tehnološka rješenja i proizvode.

BBC je na sam vrh liste najboljih poslovnih lidera stavio osnivača kompanije Amazona, Jeffa Bezosa, čija kompanija sprovodi strategiju inovacija i dugoročnog fokusa na korisnike, što je prilično rijedak slučaj u svijetu koji je pod pritiskom da ostvari kratkoročnu zaradu. Američka multinacionalna kompanija sa sjedištem u Sijetlu jedna je od najvećih svjetskih firmi u oblasti internet poslovanja koje nude izuzetno niske cijene. Bezos je 1995. počeo da se bavi onlajn prodajom knjiga, a ubrzo je posao proširio i na distribuciju VHS, DVD, CD, MP3, računarskih softvera, video igrica, ali i namještaja, hrane i igračaka.

Bezos se nikada nije plašio da eksperimentiše i djeluje kao da ima šesto čulo za biznis. Najveće kompanije su često najsporije i najranjivije. Bezos je od Amazona napravio pravog giganta, koji je brži i pametniji od ostalih i zato je on najbolji direktor u 2013, navodi BBC.

[widgets_on_pages id=”Baner”]

Pored uspjeha, kraj godine je pravo vrijeme da se sumiraju neuspjesi. Da li je neka kompanija pretrpjela štetu zbog odluka njenog šefa? Koji direktor je kriv što je brod počeo da tone i konačno, čiji su potezi prekršili poslovnu politiku? BBC je listu najgorih direktora formirao isključujući iz računice velike neuspjehe koji su bili van kontrole poslovnih lidera ili su nastali zbog spoljnih faktora.

Na petom mjestu liste najgorih nalazi se čovek čiji izbor možda djeluje čudno, budući da njegova kompanija bilježi neto profit veći od 20 milijardi dolara godišnje. Ipak, kada se pogledaju sredstva sa kojima je izvršni direktor Microsofta Steve Ballmer preuzeo kompaniju 2000, začuđujuće je da on nije postigao veći uspjeh. Ballmer je dobio kompaniju koja ostvaruje ogromnu zaradu i ima gotovo monopolsku tržišnu poziciju, i to u vreme kada su uslovi za rast u Kini, Indiji, Rusiji, Brazilu i drugom zemljama bili odlični. Ballmer i Microsoft su, međutim, propuštali priliku za prilikom i zaostajali u razvoju muzičkih i platformi za pametne telefone, kao i internet pretraživača. Kultura poslovanja u Microsoftu još je jedan od problema, budući da postoji sistem hijerarhije, po kojem visoko rangirani radnici dobijaju bonuse, a oni niže na lestvici otkaze, što obeshrabruje saradnju i motivaciju za rad i promoviše konzervativan način donošenja odluka.

Iako Microsoft i dalje zarađuje milijarde dolara, to ne znači da njegov direktor obavlja odličan posao. Kao što velike banke zarađuju novac i kada su kamate blizu nule, takav je slučaj i sa velikim firmama koje imaju skoro monopolsku poziciju na ključnim tržištima. Samo što je, u slučaju Microsofta, ta pozicija postojala i pre Ballmera, čak je bila i snažnija za vreme Billa Gatesa.

Četvrto mjesto na listi najgorih direktora zauzeo je Eddie Lampert, koji je američki maloprodajni lanac Kmart 2003. spasao od bankrota. Nakon toga kupio je popularni lanac Sears, ali je uprkos hrabrim odlukama, a možda i baš zbog njih, 2013. bila teška godina za Lamperta. Naime, Sears 27 uzastopnih kvartala beleži pad prodaje, a neto gubitak je u devet meseci od početka godine iznosio 800 miliona dolara, ukupan dug više od sedam milijardi. Lampert je po dolasku na funkciju pokrenuo klasičnu finansijsku strategiju: smanji troškove, prodaj imovinu i otkupi akcije, što se nije pokazalo kao naročito uspešan plan.

Treći na listi je Thorsten Heins, novi izvršni direktor Blackberry, kome je olakšavajuća okolnost to što je na čelo kompanije došao u vreme krize. Blackberry je beležio gubitke, ne uspevajući da uhvati korak sa Apple-ovim iPhone-om i Samsungovim galaxy modelima. Iako je preuzeo kompaniju u teškom trenutku, Heins je tokom svoje kratke vladavine dodatno pogoršao situaciju. Prvo je zbunio javnost komentarima da drastične promene nisu potrebne, zatim nije uspeo da ubrza razvoj novih modela i sustigne Apple, Samsung i Google. Kvartalni gubici počeli su da se približavaju cifri od milijardu dolara, a hiljade radnika dobile su otkaze. Jedina velika prilika da se spasi kompanija bila je da se pronađe odgovarajući kupac, što je upravo ono što su uradili direktori Motorole, Ericssona i Nokie. Blackberry je, međutim, sa kanadskim ulagačem postigao dogovor o investiciji, ali ne i akviziciji. Kada je Heins otpušten u novembru ove godine, akcije Blackberrya pale su za dodatnih 43 odsto na nivou godine i gotovo 60 odsto od početka njegovog 22-mesečnog mandata.

Drugo mjesto na listi najgorih poslovnih lidera pripalo je Ronu Johnsonu, koji je u aprilu dobio “šut-kartu” iz američkog maloprodajnog lanca JC Penney nakon 17 meseci na funkciji. To je bio logičan sled događaja za direktora koji je odlučio da radikalno izmeni vezu koju je kompanija 111 godina imala sa kupcima, bez ikakvog testiranja tih promena i uz odbijanje da razmotri rizike. Johnson je došao u Penney sa reputacijom čoveka koji je Steveu Jobsu pomogao da pretvori Apple u jedan najuspešnijih prodajnih koncepata u svetu. U novu kompaniju doneo je ciljeve primenjene u Appleu: moderan stil, duboku povezanost kupaca sa brendom i visoke cene. Treba li reći da ta strategija nije urodila plodom u relativno nemaštovitom lancu odeće, čiji proizvodi nisu bili preterano prepoznatljivi? Zar je bilo teško proceniti da Apple nije Penney, pita se BBC.

Johnsonove navike takođe su mu odmogle. Putovao je svake nedelje poslovnim avionom iz svog doma u kalifornijskoj Silikonskoj dolini u sedište kompanije u Dalas. Pored toga, nije želeo da sarađuje sa zaposlenima i javno je govorio da kupci treba da se upoznaju sa njegovom strategijom, a ne da se on upoznaje sa njihovim potrebama.

Titula najgoreg direktora u 2013. pripala je jednom od najbogatijih ljudi na svijetu (osmo mjesto na Forbesovoj listi), koji je u roku od godinu dana uspio da izgubi 99 odsto bogatstva. To je pošlo za rukom brazilskom poslovnom lideru Eikeu Batisti, koji se obogatio na rudnicima zlata u Brazilu i Kanadi. Batista se hvalio da želi da postane najbogatiji čovek na planeti. Oženio je Playboyevu zečicu, parkirao automobil vredan milion dolara u dnevnu sobu i nije izlazio iz novina u Brazilu.

Iako predimenzioniran ego nije retkost među tajkunima, uspešno poslovanje je jedina “valuta” koja se računa, a Batista u toj oblasti nije bio najuspešniji. Pored rudarstva, uplovio je u naftni biznis, gradeći tankere i kupujući kompanije za prevoz tereta. Nakon što je u martu prošle godine njegovo bogatstvo bilo na vrhuncu od 34,5 milijardi dolara, posle transakcije iz fonda Mubadala, ono je pocelo da se topi, budući da je odluka o smanjenju proizvodnje u ključnoj naftnoj kompaniji OGX navela investitore da povuku ulaganja i iz ostalih postrojenja te kompanije.

OGX i još nekoliko Batistinih kompanija trenutno imaju dugove veće od tržišne vrednosti, a cene njihovih akcija su od početka godine potonule za 95 odsto, sasvim dovoljno da Batista uzme “zlatnu medalju” među najgorim šefovima u svetu, navodi BBC. (Bizlife.rs)