Prije šest godina osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg našao se u nevolji. Kompanija mu je naglo rasla, a on u nezrelim dvadesetima nije znao kako voditi korporaciju.
U decembru je otišao na božićnu proslavu kod direktora Dena Rosensveiga i pred njegovom kućom ugledao Guglovu potpredsjednicu za globalne operacije online prodaje Šeril Sandberg.
Tridesetosmogodišnja genijalka, poznata po fantastičnim sposobnostima, Zakerbergu se nije činila kao realna opcija, ko bi iz kompanije sa 4.000 zaposlenih prešao u Fejsbuk, firmu bez prihoda?
Kod Rosensveiga joj je ipak prišao i predstavio se. Zakerberg tvrdi da su ostali pred vratima sat vremena, zadubljeni u razgovor. Dobro da joj je prišao, jer Šeril Sandberg bila je spremna za novi izazov. Već je tražila novi posao.
Nakon Božića Sandberg i Zakerberg otišli su u “Flea Street” kafe, na prvu u nizu večera na kojima je učvršćeno partnertstvo.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Odmah su zaključili da se neće moći sastajati po restoranima jer će cijela industrija početi brujati. Ostatak plana skovan je u Zakerbergovom stanu.
Sastajali su se šest nedelja, jednom ili dvaput nedeljno, ponekad i u kući Šeril Sandberg. Njen suprug Dejv Goldberg, direktor online firme “Survey Monkey”, ispričao je njujorkeru kako je to izgledalo.
“Kao da su momak i djevojka ”, rekao je Goldberg, “Pitali su jedno drugo u što veruješ? Do čega ti je stalo? Šta ti je misija? Filozofski razgovori”.
Do februara 2008. Zakerberg je bio siguran da će upravo Šeril Sandberg spasiti Fejsbuk.
Fejsbuk je, govorila je tada Sandberg, kompanija vođena instinktima i međuljudskim odnosima, aludirajući da Gugl to nije, pa odlazak nije prošao glatko.
Cijeli mart 2008. u Fejsbuku je pitala i slušala.
“Prilazila je ljudima, prekidala razgovore, predstavljala se i nametala gard kojim je naređivala ljudima da se predaju i uspostave direktan odnos s njom jer se neće zabijati u kancelariju sa Zakerbergom”, pričao je potpredsjednik Facebooka Kris Koks.
Zakerberg joj je, kako danas govori, zahvalan “što obavlja stvari koje on ne želi”, poput strategija oglašavanja, zapošljavanja i otkaza, menadžmenta, političkih pitanja.
“I onako je u tome sto puta bolja od mene”, govorio je.
Šeril Sandberg priznala je da je po dolasku u Fesjbuk osjetila strepnju nekih ljudi, pitali su se hoće li biti previše korporativna za njih, hoće li narušiti dominantno mušku kulturu tipičnu za Silicijumsku dolinu.
Ona je, pak, brinula samo zbog finansija.
“Nad glavama nam je visilo pitanje možemo li zaraditi novac. Ikada”, ispričala je u jednom intervjuu.
Inženjeri su mislili da je novac prirodna posledica genijalnih veb stranica, a očigledni Fejsbukov biznis, prodaja oglasa, bio je u rasulu.
Korisnici su Fejsbuk smatrali privatnim prostorom.
Neki su u industriji već lamentirali da će Fejsbuk propasti po uzoru na Myspace
Postavila je tri pitanja: treba li se za prihode oslanjati na oglase, e-trgovinu ili pretplatu. Pozvala je direktore da svaki dan od 6 do 9 uveče sjede i raspravljaju o tome.
Do proljeća, složili su se oko oglašavanja, ali s diskretnim oglasima. Do 2010. bili su profitabilni. U tri godine narasli su sa 130 zaposlenih na 2.500, sa 70 miliona korisnika na 700 miliona, počeli učiti o marketingu, nalaziti sopstvene modele prezentacije koje su oglašivači htjeli da plate.
Prijije dve nedelje sklopili su 500 miliona vrijedan partnerski ugovor s francuskim marketinškim divom “Publicisom” i svi se počeli pitati što će sledeće napraviti Šeril Sandberg.
Šeril Sandberg rođena je 1969. u Vašingtonu, ali se sa porodicom uskoro preselila u Majami.
Šeril je bila briljantna učenica i to joj je, kako je kasnije pričala njena majka, uništavalo društven život.
Diplomirala je ekonomiju na Harvardu, a prvi je zapazio bivši američki ministar finansija Lavren Samers kod koga je dolazila na predavanja.
On joj se ponudio kao mentor za diplomski, na temu kako ekonomska nejednakost pridonosi nasilju u braku i kad je kasnije osnovala grupu Žene u ekonomiji, promovisao je u vladi.
Kad su demokrate 2000. izgubili izbore, otišla je u Silicijumsku dolinu i priključila se tehnološkoj revoluciji.
Zainteresovala se za Gugl jer su je progonili i jer joj se činilo da imaju viši cilj, omogućiti svijetu slobodni pristup informacijama.
Brinulo je, međutim, što nisu imali nikakav poslovni plan. Erik Šmidt zvao je svake nedelje.
“Ne budi idiot”, rekao je. “Ovo je svemirski brod, upadaj!”
Sandberg je zaposlila pola Gugla, formirala finansijsku politiku i, kao kasnije Facebook, pretvorila ih u profitabilnu i održivu firmu.
“Teško vam mogu opisati koliko je ona pametna”, rekao je Eric Šmidt na promociji njenje knjige “Lean In” koja je pokrenula novi pokret za rodnu ravnopravnost u poslovnoj zajednici.
U istoriji biznisa svega je nekoliko direktora uspjelo u desetak godina preokrenuti dvije velike kompanije.
Sandberg kaže da je tajna u vještinama. U industrijama koje se brzo mijenjaju iskustvu pada cijena.
“Idite tamo gde raste cijena vašim vještinama, mijenjajte sektore i izazove”, savjetuje ona.
