Nekvalitetnih kredita na kraju prošle godine bilo je u iznosu od oko 375 miliona eura, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke, od toga 76 odsto se odnosi na kredite odobrene pravnim licima. Ono što je dobro, kako dodaju iz Centralne banke, je što ti krediti imaju opadajući trend.
“Učešće nekvalitetnih kredita i ostalih potraživanja u ukupnim kreditima i potraživanjima na kraju 2014. godine iznosilo je 15, 9 procenata, čime se bilježi smanjenje u odnosu na prethodni mjesec za 0,8 odsto, ili smanjenje od 1, 6 odsto u odnosu na decembar 2013. godine”, kazala je za Atlas TV Maja Ivanović iz CBCG-a.
Prijedlog zakona o sporazumnom finansijskom resturukturiranju dugova, koji će tretirati nekvalitetne kredite, dobio je krajem prošle godine podršku Odbora za ekonomiju, ipak poslanici su i tada bili skeptični kakve će efekte imati to zakonsko rješenje. Pravo na restrukturiranje dugovanja prema tom zakonu imaće samo firme koje kasne sa otplatom kredita od 90 do 180 dana.
“Onim kompanijama koje imaju šansu da prežive i koje imaju šansu da kroz jedan aranžman koji će biti na dobrovoljnoj osnovi i gdje će banke i preduzeća zajednički da procjene da se može kroz taj proces doći do neke pomoći da ta kompanija bude zdrava, da u nekom kratkom periodu, uz odrđene povlastice koje će zakon predvidjeti da dođu u situaciju da normalno nastave da žive da vraćaju kredit. To nije veliki broj i mi iz Udruženja sigurno možemo da kažemo da to neće riješiti generalno problem ali će ga ublažiti”, kaže Nebojša Đoković iz Udruženja banaka.
Da tzv. Podgorički model ne rješava probleme između firmi i banaka svjesni su i privrednici.
“Sem tog Zakona koji obezbjeđuje dobrovoljno finansijsko restrukturiranje možda treba porazgovarati o još nekom modelu koji će obezbjediti da bankarski sektor i privrednici iz realnog sektora sjednu i jednostavno razgovaraju i nađu neki način da premoste te međusobne razlike koje definitivno postoje”, kaže Vesna Daković iz Montenegro biznis alijanse MBA.
A osnovni problem su, kaže Daković, kamatne stope.
“Danas vi imate kamatne stope od 10, 11, 12 odsto, a malo je tih privrednih grana koje prosto mogu da obezbjede toliki prihod koji će obezbjediti da se ta kamatna stopa od 10 odsto vraća”, dodaje Daković.
Iz Udruženja banaka, međutim, kažu da u posljednje vrijeme postoji stidljiva, ali ipak tendencija pada visine kamatnih stopa.
“Mogu da kažem, ispred svih naših bnaka u Crnoj Gori da se taj trend očekuje i u 2015. pogotovu što su sve banke najavile povećanje kreditne aktivnosti, zatim imamo najavu nekoliko novih banaka koje treba da uđu na naše tržište što bi po svojoj logici trebalo da pojača konkurenciju i da dovede do pada kamatnih stopa”, kaže Đoković.
Dok firme i banke ne nađu zajednički jezik tzv. podgorički model poboljšaće položaj određenog broja firmi, kažu naši sagovornici. Ipak da bi došlo do toga Zakon o sporazumnom finansijskom resturukturiranju dugova treba da prođe skupštinsku raspravu, a kada će doći do nje, još se ne zna.
