Rast crnogorske ekonomije bi od ove mogao da uspori na 3,2% u prosjeku, navodi se u ocjeni Programa ekonomskih reformi Crne Gore 2024-2026. koju je usvojila Evropska komisija.
Kao glavna prepreka inkluzivnom, održivom rastu i konkurentnosti Crne Gore navodi se neformalna ekonomija. Očekuje se da rast prihoda od turizma bude jednocifren a uvoz viši od očekivanog ukoliko se realizuju investicioni planovi, posebno izgradnja autoputa.
U ocjeni Programa ekonomskih reformi Crne Gore od 2024. do 2026. navodi se da je Crna Gora nastavila da bilježi visok privredni rast u 2023. godini, ali bi, kako se navodi, on trebalo da uspori od ove do 2026. godine.
“Uspješna turistička sezona i snažna privatna potrošnja, uz veliki priliv stranih državljana, bili su ključni pokretači privrednog rasta u 2023. godini, procijenjenog na 5,8%. Glavna prepreka bila je visoka ili umjerena inflacija, dok su stroži uslovi finansiranja opterećivali investicije”, navodi se u dokumentu.
Osnovni scenario postavljen u dokumentu predviđa usporavanje rasta realnog BDP-a na godišnji prosjek od 3,2% u periodu 2024-2026. Taj rast, kako se navodi, biće podstaknut domaćom tražnjom, rastućom privatnom i javnom potrošnjom i oporavkom investicija.
Predviđa se da će neto izvoz dati samo marginalni doprinos rastu BDP-a, jer se očekuje da će turističke usluge, koje su već 2023. premašile nivo iz 2019. usporiti i neće bilježiti dvocifren rast.
Uvoz bi, kako se dodaje u ocjeni Programa ekonomskih reformi mogao porasti i više od očekivanog ukoliko se realizuju investicioni planovi, posebno izgradnja autoputa Bar – Bojare.
Unapređenje poslovnog okruženja, podsticanje razvoja privatnog sektora, unapređenje zelene i digitalne tranzicije i razvoj ljudskog kapitala u dokumentu se navode kao ključni strukturalni izazovi sa kojima se Crna Gora suočava.
“Postoji potreba da se adresiraju, između ostalog, slabosti u regulatornom okruženju, neformalnost, teškoće u pristupu finansijama i izazovi u praćenju i upravljanju državnim preduzećima”, navodi se u dokumentu EK.
Planovi energetske tranzicije Crne Gore, kaže se u dokumentu, u skladu su sa Evropskim zelenim dogovorom, koji podrazumijeva dalji razvoj energetskog sektora kroz ulaganja u zelenu energiju i dekarbonizaciju.
“Digitalizacija se fokusira na razvoj digitalnih usluga i unapređenje sajber bezbjednosti”, navodi se.
U dokumentu stoji i da “strukturni izazovi tržišta rada, uključujući stalno niske stope aktivnosti na tržištu rada i visoku nezaposlenost, posebno među ženama, mladim ljudima i niskokvalifikovanim, i dalje podrivaju potencijalni rast i poboljšanje životnog standarda”.
Očekuje se da će ovi izazovi biti riješeni kroz ključne strukturne reforme identifikovane u reformskoj agendi zemlje u okviru novog Plana rasta za Zapadni Balkan.
O bankarskom sektoru se navodi da on ostaje stabilan sa, kako je navedeno, adekvatnim nivoima likvidnosti i profitabilnosti.
“Većina privremenih mjera za očuvanje likvidnosti i solventnosti domaćih banaka, usvojenih u kontekstu prelivanja efekata ruske invazije na Ukrajinu, istekla je tokom 2023. Centralna banka Crne Gore (CBCG) je u novembru ojačala proces supervizije zahtijevajući da kreditne institucije prođu provjeru usaglašenosti prije isplate dividendi. Kao mjeru predostrožnosti, Centralna banka je zadržala repo liniju Evropske centralne banke za rješavanje izuzetnih potreba za likvidnošću u slučaju nepredviđenih okolnosti”, navodi se u dokumentu.
Kao glavna prepreka inkluzivnom, održivom rastu i konkurentnosti Crne Gore navodi se neformalna ekonomija.
“Neformalni sektor je podstaknut nedostacima u institucionalnom i regulatornom okruženju, slabostima tržišta rada, nedovoljnim kapacitetima javnih organa za sprovođenje, korupcijom i nepoštivanjem poreskih obaveza”, kaže se u dokumetu.
Uticaj sive ekonomije je, kako se dodaje, posebno štetan za mala i srednja preduzeća koja posluju legalno i mikro preduzeća u sektoru usluga, koja dominiraju privredom.
“Ove najmanje kompanije neformalnu konkurenciju doživljavaju kao najskuplju prepreku za poslovanje”, navodi se u dokumentu.
Troškovi sive ekonomije i korupcije, kako se dodaje, veći su i za inovativna preduzeća.
“To posebno koči razvoj onih sektora privrede koji se zasnivaju na znanju i vještinama. Efikasne politike za smanjenje neformalne ekonomije pomogle bi stvaranju podsticajnog okruženja za sektor malih i srednjih preduzeća”, navodi se u dokumentu EK. U dokumentu se utvrđuju mjere koje imaju za cilj jačanje poslovnog okruženja i suzbijanje neformalne ekonomije, kao što je uvođenje novog integrisanog IT sistema za upravljanje javnim prihodima i racionalizacija trgovine robom i uslugama.
Program ekonomskih reformi je ključni dokument ekonomske politike države koji predstavlja osnovu za dijalog Crne Gore sa državama članicama i institucijama Evropske unije (EU) o pitanjima makroekonomskih, fiskalnih i strukturnih reformi.
Izvor: RTCG
