Crnogorska ekonomija jako dobro napreduje, sa očekivanjima da će prosječno rasti u narednom srednjeročnom periodu tri odsto, saopštio je šef Misije Međunarodnog moentarnog fonda (MMF) za Crnu Goru, Srikant Sešadri i dodao da se javni dug mora dodatno smanjiti.
“Ekonomija jako dobro napreduje. Nakon što je rasla po stopi od 4,9 odsto prošle godine, očekujemo da će prosječni rast u narednom srednjeročnom periodu biti tri odsto”, rekao je Sešadri na konferenciji za novinare povodom redovne godišnje misije MMF-a.
On je kazao da, pored turizma, zemlja ima značajne neiskorišćene potencijale kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, zahvaljujući svojim prirodnih predispozicijama.
“Međutim, postoje mogući rizici u tome da rast može biti manji od projektovanog zbog kompleksnih ekonomskih događaja”, smatra Sešadri.
On je naveo da su fiskalna prilagođavanja dovela do unaprjeđenja salda budžeta, pri čemu, ako se izuzmu rashodi za autoput, deficit od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) se preokrenuo na suficit od dva odsto BDP-a.
“Međutim, nivo javnog duga od 79 odsto BDP-a, uključujući garancije, je i dalje visok. Ovi nivoi duga ograničavaju prostor Vlade da može da reaguje kada su u pitanju mogući budući padovi u ekonomskoj aktivnosti”, ocijenio je Sešadri.
On je poručio da se, usljed sve neizvjesnijih globalnih izgleda, dug države mora dodatno smanjiti.
“Takođe, troškovi i benefiti završetka narednih faza autoputa treba da budu pažljivo analizirani. Završetak nove studije izvodljivosti je od suštinskog značaja i treba voditi računa koji će fiskalni resursi biti na raspolaganju”, smatra Sešadri.
Prema njegovim riječima, bankarski sistem je ostao likvidan, profitabilan i stabilan, pri čemu nije bilo prelivanja na bankarski sistem od zatvaranja dvije nesistemske banke.
“Potrebno je uložiti dodatne napore da se osnaži finansijski sistem. Treba unaprijediti postojeće strukture, alate i procese za superviziju banaka i sprječavanje pranja novca i finaniranja terorizma. CBCG ide u pravom smjeru u svim ovim oblastima”, rekao je Sešadri.
On je, odgovorajući na pitanje da li je primijetio ono što opozicija kaže za crnogorsku ekonomiju da je čista šminka i da je pitanje vremena kada će se to srušiti kao ‘kula od karata’, rekao da apsolutno nije.
“Apsolutno ne, kao i kod većine stvari tu smo pred izazovom da gledamo stvari previše ružičasto ili katastrofalno, a u većini slučajeva istina je između tih krajnjih mogućnosti”, smatra Sešadri.
Ministar finansija Darko Radunović, kazao je da postoji dobar trend rasta ekonomije i u prvom kvartalu ove godine od tri odsto, čemu je doprinijela snažna ekonomska aktivnost, turizam i građevinarstvo, uz nastavak borbe protiv sive ekonomije.
“Prihodi za prvih pet mjeseci iznose 679,6 miliona eura, što je 9,1 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a u odnosu na plan 3,6 odsto”, rekao je Radunović.
Prema njegovim riječinma, važno je da je emisija MMF-a prepoznala značaj snažnog ekonomskog rasta.
“Citiram jedan dio koji kaže da ako se izuzme potrošnja za autoput, primarni fiskalni saldo, odnosno saldo buždeta bez plaćanja kamate, se preokrenuo sa deficita od jedan odsto BDP-a u 2016. godini na suficit od dva odsto BDP-a u prošloj godini”, precizirao je Radunović.
On je poručio da je fiskalna politika u srednjem roku usmjerena na dalje smanjenje budžetskog deficita i stvaranje pretpostavki za ostvarenje suficita javnih finansija u narednoj godini i smanjenje javnog duga na 60 odsto u 2022. godini.
“Preporuka MMF-a je da se uskladi dinamika investicionih planova, naročito za velike projekte, kao što je druga dionica autoputa sa trendom jačanja javnih finansija”, rekao je Radunović.
Vlada će, kako je naveo, raditi na stvaranju preduslova za gradnju druge dionice autoputa, analizirajući moguće modele finansiranja.
Radunović je, odgovarajući na pitanje koliko je pomoći dodijeljeno Montenegro Airlinesu (MA), kazao da je ta kompanija od izuzetnog značaja za državu.
“Oni dovezu oko 35 odsto turista i mora se riješiti pitanje MA na ovaj ili onaj način. U skladu sa zakonom obezbijedili smo pomoć i pitanje je vremena dobre analize šta će se sa njim desiti”, dodao je Radunović.
Guverner Centralne banke (CBCG), Radoje Žugić, saopštio je da je vrhovna monetarna institucija u prošloj godini radila punim intenzitetom na svim poljima, prepoznala brojne ranjivosti i ojačala regulatorni okvir.
“Te ranjivosti su bile sistemskog karaktera, koje su danas mnogo nižeg nivoa rizika za bankarski sektor. Dvije od tri ranjive banke su danas u stečaju, pri čemu je finansijski sistem ostao na zdravim osnovama, dijelom i unaprijeđen”, rekao je Žugić.
Prema njegovim riječima, od početka godine do danas depoziti su ostali stabilni odnosno porasli su za 94 miliona eura. Banke su visoko likvidne, a likvidnost je porasla za 41 milion eura.
“Solventnost iznosi 16,64 odsto u odnosu na deset odsto propisanih. Profitabilnost takođe raste, a raste i podrška privatnom sektoru kreditima što je važno za makroekonomsku stabilnost”, naveo je Žugić.
On je kazao da je CBCG, sa čime se saglasio MMF, na dobrom putu ali i sa potrebom daljeg napornog rada u funkciji unaprijeđenja svih segmenata njihove odgovornosti.
Žugić je, odgovarajući na pitanje da li je jedna banka i dalje rizična, rekao da je ona ulaganjem u sopstveni kapital obezbijedila svoju sigurnost.
“Solventnost je 14 odsto u odnosu na propisani nivo od deset odsto. Pratićemo bilo kakve rizike, naučili smo lekcije iz prošlosti i nećemo doći u situaciju da dođe ranjivost slična prethodnom periodu”, poručio je Žugić.
