Guverneri i viceguverneri centralnih banaka regiona, okupljeni na drugom Bankarskom samitu pod pokroviteljstvom Udruženja banaka Srbije u Beogradu, saglasni su u jednom – na niske kamatne stope možemo zaboraviti. Kako se moglo čuti, sve centralne banke u regionu uglavnom imaju iste izazove. Za Hrvatsku je najznačajniji monetarni događaj ulazak u eurozonu, za Crnu Goru članstvo u SEPA, jedinstvenoj zoni plaćanja u eurima, Makedoniju brine rast, dok je za Bosnu i Hercegovinu prioritet modernizacija platnog sistema. Srbija takođe ima svoje izazove, ali se oni rješavaju, navodi bonitet.com.
Marina Papadakis, generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije, otvarajući Drugi bankarski samit, istakla je potrebu struke i javnosti za ovakvim događajima.
„Održali smo obećanje i evo nas danas na ovom značajnom skupu. Region čeka niz događaja, od kojih je jedan od najvažnijih ulazak u SEPA zonu. Bankarski sektor pokazao je spremnost za nove trendove i inovacije. Digitalizacija je i društvena odgovornost banaka i finansijskog sektora. Predstoji nam implementacija otvorenog bankarstva, podizanje sajber bezbjednosti, poslovanje u oblaku i dalji razvoj finansijske edukacije. Sve su to aktuelne teme o kojima razgovaramo“, rekla je Papadakis.
Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, poželjela je da ovaj susret prijatelja postane tradicionalan.
„Nadam se da ćemo se radovati ovim susretima, razgovarati o izazovima i zajedno tražiti rješenja. Naš bankarski sektor dokazao je da je najuređeniji sistem. Neki postavljaju pitanje kako štitimo bankarski sektor. Moj odgovor je da je od 2012. godine vraćeno preko 120 miliona eura klijentima kroz izmjene nepovoljnih pravila. To pokazuje koliko smo blagonakloni prema bankama i koliko ih to košta“, izjavila je Tabaković.
Istakla je da generativna vještačka inteligencija donosi najveće promjene u bankarskoj industriji. Prema analizi MMF-a, vještačka inteligencija može doprinijeti rastu globalne ekonomije za 0,8 procentnih poena, ako se pravilno koristi.
Na panelu guvernera o monetarnoj politici i finansijskoj stabilnosti učestvovali su guverneri centralnih banaka regiona, a nezaobilazna tema bila je inflacija. Zaključeno je da održiva monetarna politika predstavlja osnovu dugoročne stabilnosti, posebno u vremenu globalne neizvjesnosti. Za Hrvatsku je ulazak u eurozonu eliminisao valutni rizik i povećao kreditni rejting države, dok je Crna Gora postala prva zemlja Zapadnog Balkana koja je primljena u SEPA zonu, što donosi brojne benefite.
„Članstvo u SEPA donosi niže troškove međunarodnih transakcija i podstiče strane investicije. To je veliki korak za Crnu Goru ka Evropskoj uniji“, istakao je Nikola Fabris, viceguverner Centralne banke Crne Gore.
Fabris je rekao je da će SEPA transakcije za banke koje imaju matične filijale u zemljama EU ići relativno brzo, zbog toga što će one ići preko svojih matičnih banaka. Za one druge banke ići će znatno sporije.
„Zbog toga planiramo da napravimo automatski klirinški sistem u Crnoj Gori, preko kog bi išle transakcije, a to će sigurno biti u roku ne manjem od godinu i po dana”, naglasio je Fabris.
Viceguverner Centralne banke BiH, Marko Vidaković, ukazao je na važnost modernizacije platnog sistema, dok je guvernerka Sjeverne Makedonije Anita Angelovska-Bežoska istakla potrebu za strukturnim reformama kako bi se ubrzao rast.
Na kraju panela, zaključeno je da su globalna inflacija i regionalni ekonomski izazovi ključni faktori za buduće odluke centralnih banaka. Oprez i saradnja ostaju prioriteti u cilju očuvanja finansijske stabilnosti regiona.
