Da napusti Crnu Goru zbog rada i života u inostranstvu zbog većih zarada i dostojanstvenih uslova rada ozbiljno razmišlja 33,8 odsto zaposlenih, a još 15 odsto samo razmišlja o tome, 51,2 odsto zaposlenih ima ugovore na određeno ili za povremene i privremene poslove, 40,9 odsto zaposlenih ne dobija naknadu za prekovremeni rad, 30,3 odsto je prijavljeno na zaradu manju od stvarne, zaposleni u Crnoj Gori prosječno imaju godišnji odmor sedam dana kraći od zakonskog minimuma, svega 10 odsto zaposlenih u privatnom sektoru je sindikalno organizovano, pokazuje anketa koju su sproveli i predstavili Unija slobodnih sindikata (USS) i agencije Defakto uz podršku Međunarodne organizacije rada (MOR).

U anketi je učestvovao 1.010 zaposlenih koji su imali bilo kakav ugovor o radu sa poslodavcem. Od tog broja 261 aneketirani je član nekog sindikata, a 749 nije član bilo kojeg sinidkata. U privatnom sektoru radi 70 odsto anketiranih, a u privatnom 30 odsto. Anketiranje je trajalo od 7. aprila do 1. maja ove godine, dok su za kvalitativni dio analize bile formirane tri fokus grupe.

O odlasku iz Crne Gore ozbiljno razmišlja čak 67,3 odsto mlađih od 30 godinu, kao i 55,4 odsto onih koji rade kod privatnika i 54,6 odsto onih sa nižim primanjima.

Egzodus mlađih radnika tek slijedi

Na pitanje da li se može očekivati egzodus radnika iz Crne Gore ka bogatijim i uređenijim državama kada popuste epidemiloška ograničenja u putovanjima, generalni sekretar USS-a Srđa Keković odgovara da epidemiju nije odlučujući faktor, ali da će, ako se ne povećaju zarade i uslovi rada, odlasci u inostrantsvo povećavati kako se Crna Gora budu približavala Evropskoj uniji.

“Kako što se desilo kod zemalja regiona Hrvatske i Slovenije, kada su postali članice EU došlo je do ogromnog rasta odlazaka radnika u bogatije zemlje što je ugrozilo njihovu privredu pa su oni radnike uzimali od nas i ostalih zemalja okruženja. Moramo da ozbiljno shvatimo ove probleme i sa poslodavcima i Vladom radimo na smanjenju uzroka”, kazao je Keković.

Ugovor na neodređeno – za stalno ima 48,8 odsto zaposlenih, dok ugovor na određeno na po nekoliko mjeseci ima 40,6 odsto. Ugovore o privremenim i povremenim poslovima ima 8,1 odsto, a ugovor sa agencijom za ustupanje zaposlenih 2,5 odsto radnika.

Keković je kazao da je zabrinjavajuće što više od polovine zaposlenih ima nestalne ugovore, da se nalaze pod stalnim pritiskom poslodavca i da zbog straha od gubitka posla prihvataju takve uslove. On je naveo i da ankate pokazuje da je tamo gdje ima sindikata manje takvih ugovora jer 83,7 odsto članova sindikata ima ugovore za stalno.

Tek nešto preko polovine radi za stvarnu zaradu

Da je osigurano na stvarnu zaradu saopštilo je 52,2 odsto anketiranih, dok je 27,9 odsto kazalo da su ih poslodavci prijavili na minimalnu zaradu iako je njihova stvarna zarade veća čiji dio primaju na ruke mimo poreske evidencije. Da mu je minimalna zarada jednaka iznosu koju stvarna prima kazalo je 16,9 odsto anketiranih, dok je 2,9 odsto kazalo da su ih poslodavci prijavili na zaradu veću od minimalne, ali da oni još jedan dio primaju na ruke mimo evidencije.

Keković je kazao da anketa pokazuje da 30,3 odsto zaposlenih radi u sivoj zoni, odnosno da su prijavljeni na zaradu koja je manja od stvarne. On je naveo da je kod onih koji su članovi sindikata situacija bolje jer 79 odsto radi za zaradu na koju je i osiguran.

Od onih koji rade prekovremeno 40,9 odsto je istaklo da za to ne primaju naknadu. Čak 17,6 odsto je reklo da uopšte ne koriste godišnji odmor.

Najbrojnija grupa su oni koji imaju godišnji odmor od 14 radnih dana, odnosno sedam dana manje od zakonskog minimuma. Keković je naveo da je kod onih koji su sindikalno organizovani prosjek dana godišnjeg odmora 23 radna dana.

Najčešće pravo za koje su zakinuti radnici je naknada za praznični rad 17,6 odsto, naknada za prekovremeni rad 15,6 odsto, pravo na praznični odmor 15 odsto, pravo na zaradu 14 odsto, na plaćeno odsustvo 11,7 odsto, sedmični odmor 10,1 odsto….

Minimalac da bude 900 eura

Na pitanje “koliko treba da iznosi minimalna zarada za puno radno vrijeme koja bi mogla da omogući egzistenciju četvoročlanoj porodici (broj upisati ciframa)”, navedeni su iznosi od 250 do 2.000 eura, dok je prosjek bio 900 eura.

U toku korone ekonomska situacija njihovog domaćinstva ostala je ista za 47 odsto anketiranih, dok se donekle i značajno pogoršala za 47,9 odsto. Donekle i značajno se poboljšala za svega 4,6 odsto zaposlenih.

Cilj povećati sindikalnu aktivnost

Zamjenica generalnog sekretara Ivana Mihajlović kazala je da je anketa dio projekta “U korak sa savremenim svijetom – povećanje vidljivosti sindikata i unaprijeđenje komunikativne strategije”, koji je obuhvatio i obuke za sindikalne aktiviste, praktičan rad na promociji sindikalnih aktivnosti i izrada promotivnog videa i materijala. Cilj projekta je povećanje vidljivosti i imidža sindikata.

Ona je navela da su na osnovu ankete i povratnih informacija od radnika napravili zaključke i preporuke za svoj dalji rad.

Više aktivnosti biće usmjereno ka zaposlenima u privatnom sektoru kako bi se povećalo njihovo sindikalno djelovanje, kao i prema mlađim radnicima. Biće formirani nova komunikativna strategija i kanali komunikacije sa sindikalnim članstvom, potrebna je i dodatna edukacija sindikalnih predstavnika, veća uključenost radnika i povećanje broja sindikalnih članova.

Izvor: CdM