Austrijski serijski preduzetnik i generalni direktor investicionog društva Schütz Family Office Alexander Schütz odnedavno je novi najveći akcionar Addiko Bank AG, za koji su se ove godine nadmetale kompanije iz Adria regiona. Upravo jedna od njih – srpski Diplomat Pay, bila je ta od koje je Schütz preko svoje firme S-Quad Handels- und Beteiligungs GmbH i kupio vlasnički udio od 9,99 odsto u austrijskoj banci.
Za vlasništvo nad Addikom prethodno se borio Agri Europe Cyprus Limited, tada u vlasništvu nedavno preminulog Miodraga Kostića, Nova Ljubljanska banka (NLB), Alta Pay Group i pomenuti Diplomat Pay. Prve dvije kompanije povukle su se nakon što ljetos nisu ostvarile svoje ciljeve o kupovini, a Evropska centralna banka (ECB) oglasila se povodom udjela koje posjeduju Alta Pay i Diplomat Pay, navodeći da im je suspendovala pravo glasa jer smatra da su dva akcionara djelovala zajedno i nisu obavijestila regulatore da su stekli kvalifikovani udio.
Vlasnička struktura zajmodavca sa sjedištem u Beču se tokom godine više puta značajnije mijenjala, a interesovanje investitora poguralo je cijenu njegovih akcija na rekordni nivo. Najnovije izmjene u vlasništvu još nisu ažurirane na sajtu banke.
Iako konkretnih planova u tom smjeru još nema, Schütz u intervjuu za Bloomberg Adriju poručuje da kupovina dodatnih akcija u Addiku ostaje otvorena opcija. A kako je uopšte došlo do odluke za preuzimanje udjela od Diplomat Paya i kakvu cijenu dionica banke očekuje u narednom periodu, pročitajte u nastavku.
Kakva poslovna logika stoji iza odluke da steknete udio u Addiku?
Poslovna logika je u tome da je Diplomat Pay želio da proda udio, a da smo se mi nakon razmatranja uvjerili da banka posluje veoma dobro. Davno smo mislili da investiramo u IPO (engl. initial public offering – inicijalna javna ponuda, prim. aut.), ali u tom trenutku nismo bili dovoljno hrabri. Sada su uprava i nadzorni odbor uradili vrlo dobar posao u smanjenju ukupnog rizika i restrukturiranju banke.
Čak i ako se stopa rasta možda neće održati u narednim godinama i uz neke potencijalne prepreke zbog smanjenja kamatnih stopa i povećanja stope za neizmirenje obaveza, geografska ekspanzija, kao i snažan menadžment i čvrst bilans stanja čine ga veoma atraktivnim investicionim slučajem po mom mišljenju.
Da li su banke dosad predstavljale značajan dio Vašeg investicionog portfelja?
Imamo dugogodišnje iskustvo u poslovanju u domenu finansijskih usluga. Osnovao sam C-Quadrat Investment AG 1991. godine zajedno sa svojim partnerom, što je kompanija za upravljanje imovinom koja je aktivna u preko 20 zemalja kao butik firma za upravljanje imovinom, a danas pod upravljanjem ima preko devet milijardi eura i bila je kotirana na berzi u Frankfurtu prije nego što smo je ponovo uzeli u privatno vlasništvo.
Tada je C-Quadrat kupio 9,9 odsto udjela u Deutsche Bank AG kroz finansijske derivate, a u ime kineske grupe HNA, koja je kasnije raspuštena. Mi smo preuzeli preostali udio od nešto iznad jedan odsto Deutsche Banka prilikom otkupa nazad C-Quadrata od HNA.
Nakon toga kupio sam privatnu banku u Luksemburgu Freie Internationale Sparkasse od Sparkasse Bremena u Njemačkoj, koju sam nekoliko godina kasnije prodao preimenovanu u FIS Privatbank vodećoj latinoameričkoj investicionoj banci BTG Pactual, što je bila velika prekretnica BTG-ove svjetske strategije širenja svog poslovanja u Evropu.
Da li planirate da steknete još akcija u Addiku i, ako je to slučaj – šta bi bio razlog za takvu odluku?
Ukoliko drugi akcionari žele da prodaju svoje dionice, bićemo otvoreni za pregovore u zavisnosti od cijene i saglasnosti nadležnih regulatora. Trenutno ne postoje takvi planovi.
Posljednjih mjeseci nekoliko kompanija iz Adria regiona, uključujući Diplomat Pay, Alta Pay, Agri Europe Cyprus i NLB, konkurisalo je za udio u Addiku. Kako gledate na to? Čemu biste pripisali veliko interesovanje za austrijsku banku, posebno kada je riječ o kompanijama iz ovog regiona?
Nismo bili uključeni u ove diskusije i pokušaje transakcija, ali ćemo biti zainteresovani da saznamo kakva su njihova razmišljanja i planovi za razvoj banke.
Očekujete li dalje promjene u vlasničkoj strukturi Addika u bliskoj budućnosti i kakve bi te promjene mogle biti?
Mislim da sam pogrešna osoba da odgovorim na to pitanje u ovom trenutku, ali bih bio srećan da imamo još jedan razgovor sredinom sljedeće godine kada budemo saznali više o tome.
Kakva su vaša predviđanja u vezi s cijenom akcija Addika u narednom periodu?
Promet akcija na berzi je veoma nizak i mislim da ono što trenutno vidimo nije dobar pokazatelj realne vrijednosti. Akcije u slobodnom prometu i tržišna kapitalizacija mogu biti premali da bi bili privlačni za veće institucionalne akcionare. Ako se pogleda odnos tržišne i knjigovodstvene vrijednosti u ovom trenutku, mogao bih da zamislim da postoji dobar potencijal da se cijena akcija snažno poveća ukoliko učinak banke ostane dobar i sporovi akcionara budu okončani.
Na osnovu Vašeg iskustva u bankarskoj industriji, kako očekujete da će ovaj sektor poslovati u Evropi 2025. godine?
Vjerujem da će sektor i dalje dobro poslovati, iako očekujem povećanje kreditnih rezervi imajući u vidu izazovno ekonomsko okruženje u mnogim zemljama. Uopšteno gledano, smatram da je bankarska industrija vrlo otporna sve dok se tržište nekretnina ne uruši ili ne dođe do bilo kakvih drugih materijalnih negativnih efekata poput dalje eskalacije ratova, berzanske krize ili pandemije.
Izvor: Bloomberg Adria
Foto: Schütz Family Office
